Kakav vazduh dišemo? Ne znamo dovoljno, bio bi zaključak izveštaja Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, ali na osnovu podataka koje su prikupili i analizirali, nije dobar.
Ono što je zapalo u oko, jeste da je Niš prestigao Peking po prosečnoj godišnjoj vrednosti PM 2,5 čestica. Prema zvaničnim rezultatima, nivo tih čestica u Nišu je 47, a u Pekingu 42,6.
PM 2,5 čestice su respirabilne čestice koje nakon inhalacije prodiru do najfinijih dubokih struktura respiratornog trakta (alveola).
Ovaj parametar praćen je u okviru lokalne mreže mernih stanica u devet gradova, što je, u odnosu na javnozdravstveni značaj štetnosti čestica malih dimenzija, zanemarljivo malo, ukazuju u izveštaju. Srednja godišnja vrednost je samo u Kikindi i Šapcu bila ispod gornje vrednosti. Najviše srednje godišnje vrednosti bile su u Velikim Crljenima (38,60 µg/m3 ) i Nišu (47,00 µg/m3). Od 26 naselja sa monitoringom koncentracija PM 10 čestica, u 11 su srednje godišnje vrednosti bile iznad granice.
Pročitajte još:
Analizom promena nivoa aerozagađenja sumpor-dioksidom u odnosu na prethodnu godinu, zapaža se da je došlo do porasta koncentracija u Boru, Velikim Crljenima, Kraljevu, Lazarevcu i Obrenovcu, dok je u Beogradu, Vranju, Zaječaru, Zvečanu, Jagodini, Kosovskoj Mitrovici, Kruševcu, Smederevu, Sremskoj Mitrovici, Trsteniku i Ćupriji zagađenje ovim polutantom manje. U najvećem broju gradova koncentracije u 2019. godini su ujednačene sa onima u 2018.
Trend porasta zagađenja sumpor-dioksidom
Trend porasta zagađenja sumpor-dioksidom zapažen je u Elemiru, Zrenjaninu i Šapcu. Sve do 2018. godine, linija desetogodišnjeg trenda zagađenja imala je opadajuće tendencije, dok su vrednosti izmerene u toku 2019. godine doprinele tome da linija trenda poprima lagano rastući trend. Rastući linearni trend zagađenja ambijentalnog vazduha sumpor-dioksidom u Zrenjaninu, Elemiru i Šapcu je po tipu visokog nagiba, dok je trend zagađenja u Smederevu s laganim nagibom rasta, nakon višegodišnjeg opadajućeg trenda.
Analizom promena nivoa aerozagađenja dimom u odnosu na prethodnu godinu, u 11 od 36 gradova došlo je do porasta koncentracija i to u Valjevu, Gornjem Milanovcu, Jagodini, Kraljevu, Nišu, Niškoj Banji, Sevojnu, Senti, Smederevu, Čačku i Šapcu, dok je u Beogradu, Elemiru, Zaječaru, Zvečanu, Zrenjaninu, Ivanjici, Kosovskoj Mitrovici, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Trsteniku zagađenje ovim polutantom manje. U preostalim gradovima koncentracije su izjednačene s onim iz 2018.
Monitoringa amonijaka se može smatrati nedovoljnim
Samo u Smederevu je srednja godišnja vrednost azot-dioksid bila iznad granice. Koncentracije amonijaka u ambijentalnom vazduhu praćene su samo u Zrenjaninu, Pančevu i Šapcu, u skladu sa očekivanim industrijskim izvorima emisije ovog gasa. S obzirom na činjenicu da se prisustvo ovog polutanta potvrđeno povezuje sa njegovom ulogom facilitatora u sekundarnom generisanju finih PM 2,5 respirabilnih čestica, ovaj obim monitoringa amonijaka se može smatrati nedovoljnim. Ni u jednom od tri grada srednje godišnje koncentracije amonijaka nisu prešle gornje vrednosti.
Izmerena 213 puta veća vrednost arsena od dozvoljene
Koncentracije olova merene u svih 17 gradova kretale su se od minimalnih 0,003 µg/m3 u Užicu do maksimalnih 9,70 µg/m3 u Nišu, što je gotovo 20 puta veća vrednost od dozvoljenih 0,5 µg/m3. Sadržaj arsena (As) u PM 10 česticama očekivano je najveći u Boru, i to je, zapravo, jedino mesto u kojem srednja godišnja koncentracija prelazi graničnu vrednost i to 24 puta.
U avgustu 2019. godine, na mernom mestu „Jugopetrol”, u Boru, izmerena 213 puta veća vrednost arsena od dozvoljene, a kadmijuma 20 puta.
Izvor: Startit
