Sadnice smrče i bora koje je Ministarstvo odbrane zasadilo na planinskom vrhu Sinjajevini u novembru prošle godine osušile su se, a samo nekoliko biljaka, od čak 3.000 zasađenih, se još bori da preživi, saopštila je građanska inicijativa „Sačuvajmo Sinjajevinu“.
Ovakav sled događaja, kako kažu, samo pokazuje kako u praksi izgleda kada je od suštine i stvarne brige za prirodu i, pre svega, eskosistem Sinjajevine, bitnija propaganda resora kojim rukovodi ministar Predrag Bošković. Građanska inicijativa smatra da je očigledno da za propagandne svrhe Ministarstvo odbrane nije žalilo novca građana za kupovinu sadnica, koje su, sve su prilike, svesno žrtvovane zarad nekoliko fotografija da bi se ministar pokazao kao ekološki savesan.
Kako izgleda briga o ekologiji u režiji ministra Boškovića, kako navode, najbolje mogu posvedočiti osušene sadnice, koje nažalost nisu posađene tamo gde su mogle uspeti, na primer na Durmitoru, gde je prošle godine posečeno na desetine stabala u srcu nacionalnog parka, na Lovćenu, gde šume nestaju ili brdu Gorica u Podgorici, koje svake godine sve više gubi zelenu površinu. Ovaj neuspeli trik ubeđivanja javnosti u brižnost Ministarstva odbrane na čelu sa ministrom Boškovićem, nadaju se da će biti opomena da se odustane od sumanutog nauma da se na Sinjajevini zasadi 100.000 sadnica, jer na osnovu dosadašnjeg iskustva vidite kakva će im biti sudbina.
Pročitajte još:
Ono što ističu kao najbitnije jeste činjenica da ovakav scenario sa stradanjem sadnica bora i smrče, treba da bude opomena i apel prirode za odustajanje od još sumanutije odluke da se Sinjajevina koristi za vojni poligon. Ukoliko Ministarstvo odbrane nije bilo sposobno da proceni da sadnice četinara neće uspeti da opstanu na pašnjaku Sinjajevine, pitaju se kako onda da im veruju u procenu da vojni poligon neće uticati na ekosistem naše planine.
Inženjeri šumarstva sa kojima su razgovarali kazali su da sadnicama smrče i bora na Sinjajevini nije ni bilo mesto, te ističu da je to područje bilo pogodno za šumu ona bi i sama nastala. To je saglasno i stavu biologa koji ističu da su pašnjaci ugroženi i u Crnoj Gori i u Evropi te da je njihova zaštita nužnost. I šumarski inženjeri i biolozi su još saglasni da se drugi po veličini pašnjak u Evropi ne sme prokockati za vojni poligon, već da ga treba koristiti na održivi način, kroz razvoj stočarstva.
Stoga još jednom apeluju na Vladu da poništi odluku o pretvaranju Sinjajevine u vojni poligon, jer se strahovi već obistinjuju kada je u pitanju briga o Sinjajevini.
