Iz Bosne i Hercegovine najavljuju ozbiljan ekspertski i pravni odgovor na prvi korak Hrvatske ka izgradnji Centra za odlaganje radioaktivnog otpada (RAO) na Trgovskoj gori, u blizni granice sa BiH.
U ponedeljak, 15. juna, otvorene su ponude za odabir izvođača za izradu dokumentacije i potrebna istraživanja za dobijanje dozvole za izgradnju Centra. Zakonski rok za odabir najboljeg ponuđača je 90 dana.
Ukupna vrednost projekta izgradnje odlagališta u bivšoj kasarni Čerkezovac je 19,26 miliona kuna (2,57 miliona evra).
Hrvatska prvo, kako je najavljeno, želi utvrditi postojeći nivo radijacije na toj lokaciji i na području opštine Dvor na Uni, te izraditi projektnu dokumentaciju, sigurnosne analize i studije uticaja na okolinu.
Trgovska gora udaljena je sedam kilometara vazdušne linije od opštine Novi Grad u Bosni i Hercegovini.
Načelnik Opštine Novi Grad Miroslav Drljača kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) kako je otvaranjem ponuda jasno da Hrvatska nema nameru da odustane od Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada na Trgovskoj gori.
„Ja ne vidim neko rešenje osim tužbe. Čak, mislim da tužba treba što pre da usledi, s obzirom na to da hrvatska strana izbegava bilo kakvu obavezu koja proizlaze iz ESPOO Konvencija o prekograničnom uticaju na životnu sredinu da sprovede“, kaže Drljača.
Drljača smatra da Hrvatska ne uvažava ni mišljenje Bosne i Hercegovine, ali ni svojih građana iz Dvora na Uni i Petrinje u Hrvatskoj, koji se takođe protive izgradnji ovog Centra na Trgovskoj gori.
Hrvoje Prpić, direktor Fonda za finansiranje razgradnje i zbrinjavanje radioaktivnog otpada (RAO) i istrošenoga nuklearnog goriva (ING) Nuklearne elektrane Krško (Fond NEK) za RSE kaže da je Čerkezovac izabran zbog svojih karakteristika koje se trebaju potvrditi studijama.
„I na nivou seizmologije i tektonike i geološke, hidrogeološke, geodetske i svih tih komponenata, idemo potvrditi pretpostavke koje su napravljene na temelju određenih studija da lokacija zadovoljava sve te kriterijume. Dakle, ovo je sprovođenje svih aktivnosti da bismo mi to potvrdili“, kaže Prpić.
On naglašava da je postupak precizno definisan međunarodnim konvencijama.
„Ono što mi moramo po međunarodnim konvencijama je – sprovesti istraživanja, napraviti sve analize, napraviti laboratorijske izveštaje, kompletirati sigurnosnu analizu, i onda moramo provesti studiju uticaja na okolinu u kojoj će biti sve to sažeto. Taj materijal onda treba da isporučimo državama s kojima se Republika Hrvatska graniči“, navodi Prpić.
Hrvatska ima dužnost da polovinu svog otpada iz nuklearke Krško preuzme najkasnije 2023. godine. U Fondu NEK planiraju da sa izgradnjom Centra započnu 2023. godine, a da ga dovrše 2024. godine.
Vlasti u Bosni i Hercegovini (BiH) na svim nivoima protive se otvaranju Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada, jer smatraju da bi on mogao ugroziti život i zdravlje oko 250.000 ljudi koji žive u 13 opština u slivu reke Une.
Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, kaže da Bosna i Hercegovina neće odustati od stava da je za nju neprihvatljivo pravljenje odlagališta RAO na ovom mestu.
Naglašava da je na osnovu jedinstvenog političkog stava svih u BiH Savetu ministara BiH dostavio na usvajanje Odluku o strukturi ekspertskog tima od 21 osobe i očekuje da će narednih dana Odluka biti odobrena.
Pročitajte još:
Sastav ekspertskog tima je utvrđen na sednici Koordinacionog tela Bosne i Hercegovine (BiH) za problematiku odlaganja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva na lokaciji Trgovske gore, 3. juna u Banjaluci.
On dodaje i da su u toku završne konsultacije kada je u pitanju formiranje i pravnog tima koji će se baviti ovim problemom.
„Očekujem da na osnovu svih konsultacija koje ćemo imati, uskoro sačinimo strukturu pravnog tima i da ćemo do kraja ove sedmice dostaviti Odluku o sastavu prema Savetu ministara na usvajanje“, navodi Košarac.
Ministar kaže kako će ekspertski i pravni tim sinhronizovano raditi na očuvanju interesa BiH i „time onemogućiti snagom argumenata i činjenica da Hrvatska krene u izgradnju odlagališta nuklearnog otpada na toj potencijalnoj lokaciji˝.
Predsednik Zelenog kluba (neformalne poslaničke grupe koju čine poslanici Parlamenta BiH, Parlamenta Federacije BiH, Narodne skupštine Republike Srpske i lokalnih skupština) Saša Magazinović ocenjuje da će nakon formiranja ekspertskog i pravnog tima, Bosna i Hercegovina uskoro dobiti mapu narednih koraka.
„Stav svih institucija BiH je da Hrvatska ne poštuje međunarodne konvencije i svoje obaveze koje iz njih proističu. To daje pravnu podlogu BiH da ide prema međunarodnim institucijama, između ostalog, i prema Međunarodnom sudu pravde. Da li to vodi arbitraži ili da se rešava na drugi način, to će nam reći pravnici“, ističe Magazinović.
Protiv aktivisti zaštite životne sredine iz obe države
Toni Vidan, aktivista udruženja građana za zaštitu životne sredine „Zelena akcija“ iz Hrvatske, koja se od početka protivi ovom projektu, kaže da je započela formalna procedura u kojoj će biti obavezna javna rasprava.
„Vrlo smo radoznali videti šta će i kako tu biti, i vrlo smo voljni učestvovati u raspravi i proceduri. Fond NEK planira da angažuje PR agenciju za podizanje svesti stanovništva o važnosti tog objekta, pa ćemo kao Zelena akcija razmisliti da se možda prijavimo za raspravu. Mislim da je retko ko kompetentniji od nas da građanima diže svest na tu temu“, kaže Vidan.
Mario Crnković, aktivista organizacije za zaštitu životne sredine „Green team“ iz Novog Grada, kaže da ni po jednom parametru lokacija Trgovske gore nije adekvatna lokacija za skladištenje nuklearnog otpada.
„Po geološkoj strukturi Trgovske gore je krečnjačkog tipa i samim tim je vodopropusna. To znači da nije stabilno tlo, već je trusno područje na kojem imamo i veliki broj klizišta, pa samim tim ne može biti lokacija za objekte tog tipa. Dalje, možemo pričati o hidrološkim karakteristikama kompletnog područja na kojem imamo ogroman broj podzemnih voda, a da ne pričamo da je planirana lokacija udaljena svega 800 metara od reke Une koja je i izvor pitke vode za mnoge okolne opštine u slivu“, ističe Crnković.
On dodaje i da je vrlo bitno razjasniti termine skladište i odlagalište koji se često koriste sa hrvatske strane kao sinonimi, iako se radi o dva različita pojma. Prvi je, kaže on, kratkoročnog karaktera, gde se otpad zbrinjava privremeno, dok se u drugom radi o zbrinjavanju otpada na neodređeno vreme.
„Kada pričamo o samom skladištu, reč je o objektu za radioaktivne otpade, iskorištene izvore i iskorišteno nuklearno gorivo u kojem se to čuva na kraći vremenski period, od 10-100 godina. Međutim, kada pričamo o odlagalištu, pričamo o objektu koji se gradi na takav način gde se svi pomenuti otpadi čuvaju na duži vremenski period, a radi se o više vekova, minimum 300 godina. Tu se radi o lokacijama koje moraju ispunjavati maksimalne sigurnosne kriterije i samog objekta i njegove lokacije, a to i jeste sporno u svoj ovoj priči“, pojašnjava Crnković.
Danas, 17. juna, u opštini Novi Grad svi načelnici i gradonačelnici ugroženih opština na reci Uni u BiH sastaće se kako bi razgovarali o narednim koracima.
Prema Nacionalnom programu sprovedbe Strategije zbrinjavanja RAO, iskorišćenih izvora i istrošenog nuklearnog goriva, koji je Vlada Hrvatske donela krajem 2018. godine, Trgovska gora i kasarna Čerkezovac predviđeni su kao lokacija dugoročnog skladišta tog otpada. Tu bi se skladištio nisko i srednje radioaktivni otpad (NSRAO) iz Krškog, kao i radioaktivni otpad nastao na području Hrvatske.
Autor: Gojko Veselinović (saradnja na tekstu: Enis Zebić)
Izvor: Radio Slobodna Evropa
