Crvene pande, sitni sisari koji više podsećaju na rakune nego na velike pande, spadaju u veoma ugrožene vrste.
Žive na području jugozapadne Kine i na Himalajima, odnosno u Nepalu, na Tibetu, Butanu, severoistočnih Indiji i Mjanmaru, a kao i njihova velika braća hrane se bambusom. U svim zemljama u kojima su nastanjene predstavljaju zaštićenu vrstu.
Ipak, populacija crvenih panda i je u konstantnom padu. Zato su zaposleni u konzervatorijumu došli na ideju da ove ljupke životinje „opreme“ GPS okovratnicima koji će pratiti njihovo kretanje, kao i brojnost u šumama, ali i ukazati na faktore koji dovode do njihovog izumiranja.
Najveći problem ovih životinja jeste gubitak šuma, a time i njihovog staništa i hrane.
Pročitajte još:
Za sada je 10 crvenih pandi poslato u šume u planinama Nepala sa GPS ogrlicama oko vrata, odnosno šest ženki i četiri mužjaka.
Trenutna populacija ove vrste ne broji više od nekoliko hiljada jedinki, a mnogi smatraju da taj broj ne prelazi više od 2.500 odraslih crvenih pandi.
Pored toga, do skoro se vodila polemika da li se ove životinje dele na dve vrste – kineske i himalajske ili postoji samo jedna. DNK analiza sprovedena u Kini utvrdila je da postoje dve vrste divljih crvenih pandi čije su populacije razdvojene rekom još pre više od 250.000 godina te su pošle različitim putevima.
Ipak, mnogi naučnici tvrde da su to zapravo varijacije jedne vrste te da bi insistiranje na separaciji samo odmoglo u njihovom očuvanju.
Osnovna razlika između kineske i himalajske crvene pande jeste u fizičkom izgledu: naime, kineske krasi crvenije krzno i prugasti prstenovi na repu, dok je himalajskim lice nešto belje.
