Zbog zabrinjavajućih razmera krčenja šuma i degradacije zemljišta hitno je potrebno sprovođenje mera za očuvanje biološke raznovrsnosti svetskih šuma, navodi se u novom izveštaju Ujedinjenih nacija objavljenom povodom Međunarodnog dana biodiverziteta.
Ujedinjene nacije su na Međunarodni dan biodiverziteta objavile Izveštaj o stanju svetskih šuma za 2020. godinu, u kojem se ističe kako je zbog poljoprivredne proizvodnje i drugih namena zemljišta od 1990. izgubljena ukupna površina od oko 420 miliona hektara šuma. Pandemija KOVID-19 je u prvi plan stavila važnost ljudskog zdravlja i njegovu zavisnost od očuvanja i održivog korišćenja prirodnih resursa, s obzirom na to da veliki broj svetskih naučnika potvrđuje teoriju kako je trenutna zdravstvena kriza, uzrokovana novim koronavirusom, povezana s poremećajem ravnoteže u životnoj sredini i sa svime što se u njoj događa.
„Deforestacija i degradacija šuma i dalje napreduju alarmantnim stopama, što značajno doprinosi trajnom gubitku biološke raznolikosti“, navode generalni direktor Organizacije za ishranu i poljoprivredu (FAO) Ku Dongi i izvršna direktorka UN-ovog Programa za životnu sredinu (UNEP), Inger Andersen u predgovoru najnovijeg Izveštaja o stanju svetskih šuma.
Zaštita bioraznolikosti u potpunosti zavisi od načina na koji upravljamo svetskim šumama, a kako su one najveća riznica biljnog i životinjskog sveta na Zemlji, njihovo očuvanje predstavlja ključni prioritet. Izveštaj pokazuje da u svetskim šumama postoji čak 60.000 različitih vrsta drveća i da u njima obitava 80 odsto vrsta vodozemaca, 75 odsto vrsta ptica i 68 odsto vrsta sisara. Takođe, ističe se kako se očuvanjem i održivom upotrebom šuma može uticati na delotvornu zaštitu biljaka, životinja i prirodnih resursa potrebnih za ljudski život. Ovogodišnji Izveštaj o stanju svetskih šuma objedinjuje studije Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije i Američke službe za šume kojima je pokriveno 34,8 miliona svetskih šuma u rasponu od jednog do 680 miliona hektara. Studijama je utvrđeno kako su hitno potrebni daleko veći napori očuvanja šuma i povezivanja njihovih fragmentiranih površina.
Pročitajte još:
Dok se FAO i UNEP pripremaju za sprovođenje UN-ove Dekade o obnovi ekosistema 2021-2030, njihovi rukovodioci izražavaju svoju opredeljenost za snažniju globalnu saradnju na obnavljanju degradiranih i oštećenih ekosistema u borbi protiv klimatskih promena i naporima za očuvanje bioraznolikosti, sigurnost hrane i snabdevanje vodom. „Kako bismo ‘preokrenuli plimu’ krčenja šuma i gubitka biološke raznolikosti, potrebna nam je temeljna promena načina proizvodnje i konzumiranja hrane“, izjavili su Ku Dongi i Inger Andersen. „Takođe, moramo osnažiti naše napore za očuvanje svetskih šuma, i to boljim načinom upravljanja i obnovom degradiranih šuma.“
U Izveštaju se navodi da je cilj za očuvanje najmanje 17 odsto svetskih kopnenih površina do 2020. godine postignut za šume, ali se ističe potreba daljeg napretka u osiguravanju te zaštite. Jedna studija koja je sprovedena za potrebe izveštaja pokazuje da je najveći porast zaštićenih šumskih područja bio u listopadnim zimzelenim šumama, koje se obično nalaze u tropskim područjima. Pritom, preko 30 odsto svih tropskih prašuma, suptropskih šuma i šuma u umerenim područjima okeana sada se nalazi unutar zaštićenih područja.
Šume osiguravaju više od 86 miliona zelenih radnih mesta koji su glavni izvor hrane i sredstava za život miliona ljudi širom sveta. Više od 90 odsto stanovništva koje živi u ekstremnom siromaštvu zavisi od šuma kao izvora hrane, ogreva i ostalih sredstava za život, uključujući osam miliona izuzetno siromašnih stanovnika Južne Amerike. Izveštaj je po prvi put izrađen zajedničkom saradnjom Organizacije za prehranu i poljoprivredu (FAO) s UN-ovim Programom za životnu sredinu (UNEP) i Svetskim centrom za nadzor zaštite okoline (WCMC) sa sedištem u Kembridžu u Velikoj Britaniji.
Izvor: S.F./Ekovjesnik
