Banjalučka firma postavlja vetrogeneratore širom sveta

„Eko energija“, firma iz Banja Luke, poreklom iz Holandije, bavi se postavljanjem vetrogeneratora u zemljama širom sveta.

Početkom 2012. godine ova firma je završila postavljanje dva vetrogeneratora u Velikoj Britaniji, u industrijskoj zoni grada Hull. Dve postavljene turbine „Micon M530“ imaju snagu od 250kW, a nalaze se u okviru fabrike „JKN Polymers“, koja se inače bavi reciklažom i uložila je oko pola miliona evra da bi proizvodila struju pomoću vetra. Od električne energije koju proizvode ove dve turbine, fabrika će moći da zadovolji oko 80% svojih potreba za električnom energijom.

Inače, firma „Eko energija“ bavi se postavljanjem vetrogeneratora i njihovim remontom; fokusirana je na evropsko i svetsko tržište, a do sada su instalirali preko 250 vetrogeneratora u oko 50 zemalja. Njihove turbine, postavljene u preko 90 projekata, nalaze se u Poljskoj, Australiji, Argentini, Italiji, Holandiji, Rumuniji, Francuskoj, Urugvaju.

Ova firma je postavila i nekoliko vetrogeneratora u Federaciji Bosne i Hercegovine, poput jednog u opštini Visoko, ali još uvek nije realizovala projekte u Republici Srpskoj čiji je potencijal za iskorišćenje energije vetra i drugih obnovljivih izvora energije veliki. U atlasu vetrova, koji je uzrađen za ovu oblast, izdvojeno je 13 pogodnih lokacija za vetroparkove. Ipak, to što ova zemlja ne koristi dovoljno svoje potencijale u oblasti obnovljivih izvora je i zbog toga što proizvodnja energije iz ovakvih izvora dugo nije bila regulisana zakonom.

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i efikasne kogeneracije donet je sredinom 2013. godine u Bosni i Hercegovini, koji se odnosi kako na Federaciju Bosne i Hercegovine tako i na Republiku Srpsku. Gospodin Janez Kopač, direktor Sekretarijata energetske zajednice Bosne i Hercegovine, nedavno je izjavio da je razočaran zbog toga što Bosna i Hercegovina, kao jedna od zemalja kandidata za pristup Evropskoj Uniji, još uvek nije usvojila strategiju za korišćenje obnovljivih izvora energije, a kako nema dokumenta neophodna za korišćenje sredstava iz IPA fonda u oblasti OIE i EE, time Bosna i Hercegovina gubi milione evra godišnje.