Za neke prolaznike kuća Milivoja Pejina u Sremskoj Kamenici je naizgled sasvim običan porodični dom koji ničim ne odudara od okruženja. Oni nešto upućeniji su svesni da to nije zato što je njen osnovni gradivni element slama. Treću grupu ljudi činimo mi koji smo imali priliku da kročimo u njenu unutrašnjost. Zakoračivši unutar Milivojevih slamnatih zidova osećali smo se kao da smo upali u portal za svet nesvakidašnjeg pronalazača Baltazara iz istoimenog crtanog filma. Sličnosti između njega i našeg domaćina ima dosta, a šta ih čini, zaključićete iz sledećih redova.
Milivoj Pejin je saobraćajni inženjer u penziji. Svoje slobodno vreme provodi usavršavajući nekoliko različitih izuma. Patentnim pravom je zaštitio njih pet, šest. Međutim, usled visokih troškova zadržavanja tog prava na godišnjem nivou, Milivoj je prinuđen da se jednog po jednog patenta odriče. Od jednog, u koji ima najviše vere, neće ni slučajno dići ruke.
U pitanju je tzv. elektro-konduktor, svojevrsni aparat za grejanje vazduha slobodnom cirkulacijom koji je, prema tvrdnjama njegovog idejnog tvorca, u svemu bolji od konkurencije na tržištu.
U fokusu:
„Najpre je bolji zato što ni jedan grejač ne poseduje takvo konstruisano grejno telo. Između perforiranih aluminijumskih limova su ugrađena tri lisnata grejača pojedinačne snage 1 kW. Oni crpe električnu energiju u ciklusima sa nižim satnim utroškom, ali ipak dovoljnim da zagrejano telo grejača isporuči više energije nego što su iskoristili grejači u ciklusima. Ovo omogućava primena dva bimetalna termostata koji održavaju temperaturu tela grejača između 160 i 200 Celzijusovih stepeni. Sa jednim grejačem može da isporuči 153 kg/m3 na čas, a sa tri grejača u istim uslovima manje od 200. Ovaj uređaj ne štedi, već maksimalno koristi ponuđenu električnu energiju iz distribucije, a elektro-mašinsko konstruktivno rešenje omogućava isporuku energije u količini većoj od utrošene“, otkriva naš sagovornik i dodaje da elektro-konduktor teži 6 kg.
„Delovi su koštali oko 35.000 dinara, a za njihovo sastavljanje je neophodno oko pet sati. Kada bi se ti radovi izvodili industrijski, cena proizvodnje bi bila manja. Međutim, imajući u vidu efekte koji se ostvaruju elektro-konduktorom u odnosu na postojeće uređaje, njegova cena u prodaji bi mogla biti i veća, ukoliko se primeni komercijalna matematika“, ističe Milivoj.
Nije zaboravio ni ulogu svog prijatelja Branka R. Babića u nastanku inovativne sprave. Dvojica entuzijasta su se upoznala pre 10 godina na Tesla festu u Novom Sadu. Milivoj se tada Branku požalio kako bez uspeha nastoji da razvije sistem za grejanje koji bi bio jeftiniji u odnosu na ponudu na tržištu. Prijatelj mu je ponudio da kao polaznu osnovu upotrebi njegov izum – perforirane pločice od lima. One sada predstavljaju suštinu ne samo elektro-konduktora, već i Milivojeve verzije klime bez kompresora, hladnjaka za računare i solarnog kolektora.
Uprkos tome što smo u gostima kod porodice Pejin bili jednog vrelog junskog dana, izumitelj je želeo da nam pokaže elektro-konduktor na delu, te smo u podrumu kuće simulirali optimalne laboratorijske uslove.
Opremljeni notesom, hemijskom i meračom temperature, pomno smo pratili performanse aparata. Temperatura ulaznog vazduha je bila 22 Celzijusova stepena, а izlaznog 160 Celzijusovih stepeni.
Beleženjem ključnih vrednosti i njihovim uvrštavanjem u odgovarajuće formule smo proračunali da bi u datim okolnostima elektro-konduktor, s jednim uključenim grejačem, doneo više nego dvostruke uštede energije. Utvrdili smo da bi u toku 24 časa elektro-konduktor trošio samo 18 kilovat časova, a isporučio 40 kilovat časova.
„Tako bi kilovat-čas koštao upola manje, bez obzira na to u kojoj EPS zoni troškova se domaćinstvo nalazilo, što je značajan ekonomski doprinos“, objašnjava Milivoj. Potom nam laskavo reče da smo se kroz sat vremena dovoljno usavršili da bismo slične oglede mogli da sprovodimo samostalno.
Za kraj ostaje samo pitanje da li vam je nakon što ste pročitali našu reportažu sa obronaka Fruške gore jasnije poređenje koje smo upotrebili u uvodu.
Priredila: Jelena Kozbašić
Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE, septembar – novembar, 2019.
