Sa pojavom prvog hladnog vremena mnogi, a naročito ljubitelji toplog vremena, pitaju se šta se to dešava sa globalnim zagrevanjem dok temperatura neumoljivo pada. Među njima je i američki predsednik Donald Tramp, koji nepoverljivo pristupa tezi da su globalno zagrevanje i klimatske promene, kao i kovanica koja je sve češća u upotrebi – klimatska kriza, deo naše stvarnosti. Američki predsednik je ranije ove godine ironično „pozvao u pomoć“ globalno zagrevanje tokom zabeleženih temperatura koje su se kretale i do 60 stepeni ispod nule na teritoriji Srednjeg zapada, preko popularne društvene mreže Tviter.
Za sve koji se još uvek pitaju kako je moguće svedočiti globalnom zagrevanju i hladnoj zimi istovremeno, slede neka pojašnjenja.
Pre svega, najvažnije je da se napravi distinkcija između klime i vremena. Vreme se menja svakodnevno, odnosno možemo pratiti stanje vremena na dnevnom nivou. S druge strane, promene koje se tiču klime prate se na dužoj vremenskoj instanci i na globalnom nivou. Maršal Šeperd, direktor programa za atmosferske nauke na Univerzitetu u Džordžiji i bivši predsednik Američkog meteorološkog društva, slikovito je ovu dilemu objasnio kroz izraze koje za njih koristimo, napomenuvši da govorimo o globalnom zagrevanju, a ne o lokalnom zagrevanju, odnosno temperaturi i vremenskim uslovima u kojima živi svaki pojedinac.
Pročitajte još:
Oni koji ne prihvataju ideju o stvarnosti klimatskih promena i vide je kao obmanu kao primarnu tezu postavljaju upravo postojanje zime i hladnog vremena.
Takođe, dok su delovi planete pod ledom i snegom, drugi se bore sa požarima, sušom i strahovito visokim temperaturama, beležeći najviše temperature u istoriji baš tokom poslednjih 5 godina.
Temperature su se, naravno, uvek menjale, i to drastično. Kad se uzme u obzir da su, prema naučnim pretpostavkama, u predelu današnjeg Arktika živeli krokodili među palmama, jasno je da su promene koje se tiču klime neminovne i da, verovatno, predstavljaju deo prirodnih procesa.
Važno je razumeti da su klimatske promene o kojima sad govorimo i klimatska kriza koju su uslovile, posledica globalnog zagrevanja koje je započeto pod ljudskim delovanjem još u 18. veku i, intenzivnije, tokom 19. veka sa industrijskom revolucijom, a nameće se kao sve ozbiljniji problem danas, za koji još uvek nemamo rešenje.
