Izgradnja sve većeg broja hidroelektrana u jugoistočnoj Evropi mogla bi izazvati neprocenjive štete po globalno važne tačke biološke raznolikosti, upozoravaju stručnjaci u međunarodnom naučnom časopisu.
Analiza objavljena u časopisu „Renewable and Sustainable Energy Reviews“ (Pregledi obnovljive i održive energije) usmerila se na reke dunavskog sliva u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori, čiji sliv zahvata i oko dve trećine hrvatskog kopna.
Duž tih reka radi čak 636 hidroelektrane, a u planu je izgradnja dvostruko većeg broja njih, dok su stanice za praćenje bioraznolikosti retke, pa je teško proceniti uticaj hidroelektrana na rečni tok, ribe i beskičmenjaci, upozorava troje autora teksta od kojih je jedan, Krešimir Žganer iz Hrvatske, a dvoje, Helena Huđek i Martin T. Puš iz Nemačke.
Od ukupnog broja hidroelektrana 42 njih, odnosno samo 6 odsto su velike, tj veće snage od 10 MW, koje raspolažu sa 94 odsto ukupnog instaliranog kapaciteta, dok su 72 srednje snage od 1 do 10 MW, i 522 male.
Male hidroelektrane čine 82 odsto ukupnog broja, a daju samo 2 odsto struje, a njihov broj se naglo povećao nakon 2000. godine.
Pročitajte još:
Čak 1015 km toka reka je pretvoreno u akumulacije, što potpuno menja uslove staništa živog sveta, a na 59 hidrocentrala utvrđena su zagađenja, kaže se.
Većina hidroelektrana se nalazi u slivu reke Save, njih 438, i Drave 110, tako su glavni tokovi dveju reka snažno iskorišćeni za proizvodnju struje.
Na rekama dunavskog sliva planira se izgradnja novih 1315 hidroelektrana, najviše u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Autori analize napominju da se njom daje prvi regionalni pregled korišćenja hidroenergije i dostupnih izvora podataka o njenom uticaju na životnu sredinu za područje izvan Alpa i snažno upozoravaju da trenutni hidrološki i biološki monitoring na navedenim rekama nije dovoljan za procenu ekoloških uticaja.
U članku „Pregled brana za hidroelektrane u jugoistočnoj Europi – distribucija, trendovi i dostupnost podataka o nadzoru na primeru višenacionalnog podunavskog sliva“ autori zaključuju da projekti hidroelektrana mogu da proizvode ekološki prihvatljivu električnu energiju samo ako su izgrađeni na pravim mestima i uz odgovarajuće mere ublažavanja.
Izvor: Energetika.ba
