Pre tačno deset godina, Srbiju i region zadesile su katastrofalne poplave koje su uzrokovale ukupnu štetu od 1,5 milijardi evra i odnele preko 30 ljudskih života.
Povodom desetogodišnjice majskih poplava, portal Klima101 organizovao je događaj na kome je govorila prof. Mirjam Vujadinović Mandić, doktor meteoroloških nauka. Ona je objasnila koji su sve uzroci doveli do ove katastrofe i da li u narednom periodu možemo da očekujemo slične događaje.
Prema njenim rečima, poplave 2014. godine izazvale su ekstremne padavine, u kombinaciji sa veoma kišnim periodom koji im je prethodio, a koji je zemljište ostavio zasićenim i manje sposobnim da upije značajniji deo novih padavina.
“U mnogim mestima zapadne i centralne Srbije izmerene su rekordne količine padavina, a na mnogim vodotokovima rekordni vodostaji i protoci. Intenzivne padavine uslovilo je sporo kretanje veoma izraženog ciklona, koji se neobično dugo zadržao iznad Panonske nizije, što je detaljno objašnjeno u preglednom radu koji je svojevremeno objavio RHMZ”, rekla je Dr Vujadinović Mandić.
Na pitanje koliko su poplave 2014. zapravo – ekstreman događaj i da li se one mogu ponoviti, sagovornica portala Klima101 odgovara da u pitanju jeste nesvakidašnji događaj, a kako su pokazala pojedina istraživanja objavljena u međuvremenu, njega su uzrokovali uslovi koji postaju sve češći usled klimatskih promena.
“Oruđe koje postoji u savremenoj klimatologiji su tzv. studije atribucija, gde se procenjuje, grubo rečeno, kolika bi bila šansa da se ovako nešto dogodi u uslovima u kojima se nisu dogodile promene klime (bez porasta prosečne temperature, i svih drugih posledica koje klimatske promene sa sobom nose). Pa ako je ta šansa izrazito mala, onda možemo načelno reći da su pojavu ‘izazvale’ klimatske promene. Međutim, takvi rezultati nam nisu neophodni da bismo razumeli ključne uzročno-posledične sprege. Po savremenim klimatskim modelima, odgovor je da: klimatske promene mogu učiniti ovakve događaje učestalijim”, rekla je Dr Vujadinović Mandić.
Ona dodaje da klimatske promene utiču na faktore koji određuju kretanje ciklona i na stvaranje „idealnih” uslova za ekstremne padavine. Više temperature dovode i do veće količine vlage u vazduhu, što povećava intenzitet i količinu padavina, pojasnila je.
Kada je reč o Srbiji, iako su ukupne godišnje količine padavina manje-više ostale nepromenjene u odnosu na drugu polovinu 20. veka, sve su češći periodi suša i ekstremnih padavina. Klimatske promene utiču i na degradaciju zemljišta, smanjujući sposobnost zemljišta da upije očekivane količine vode i time ublaži posledice padavina, rekla je Vujadinović Mandić.
Pročitajte još:
- ZA NAMA JE NAJTOPLIJI APRIL U ISTORIJI MERENJA
- NA GUDURIČKOM VRHU U PLANU IZGRADNJA VIDIKOVCA U CILJU NADGLEDANJA ŠUMA I ZAŠTITE OD POŽARA
- NASTAVAK POŠUMLJAVANJA I OZELENJAVANJA SRBIJE
Da li je Srbija spremna za moguće nove poplave?
Srbija je posle poplava 2014. izvršila niz istraživanja i procena rizika, kojim je dopunila postojeće mape rizika od poplava, a koje se mogu pronaći na portalu Srbijavode. Takođe, relevantne studije i podaci mogu se pronaći i na zvaničnoj digitalnoj platformi GeoSrbija, kojom upravlja Republički geodetski zavod, uključujući i temu vodnih tokova i područja pod rizikom od poplava, rekla je sagovornica portala Klima101.
Ipak, Dr Vujadinović Mandić napominje da se u Srbiji nedovoljno prepoznaju klimatske promene kao faktor kada je u pitanju zaštita od poplava.
“Kada planiramo preventivne mere, i kada se trudimo da sprečimo da se ovakva katastrofa u budućnosti ponovi, mi ne treba samo da uzimamo u obzir istorijske podatke – već i klimatske projekcije. U suprotnom, rizikujemo da svoje mere postavljamo samo po zabeleženim rekordima, koji će u budućnosti vrlo moguće biti prevaziđeni”, rekla je Dr Vujadinović Mandić.
Energetski portal
