Projekat „Termalna rehabilitacija javnih zgrada – unapređenje energetske efikasnosti u gradu Beogradu” prvi je značajan projekat koji je Grad Beograd dobio iz IPA sredstava Evropske unije i zbog toga nam je podrška timova programa „Podrška Evropske unije u pripremi projekata” u izradi projektno-tehničke i tenderske dokumentacije i više nego značajna, rekao je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić na predstavljanju PPF programa u Republici Srbiji održanom u hotelu „Kraun plaza”.
Ovaj program omogućiće pripremu tehničke i tenderske dokumentacije za novih 15 infrastrukturnih projekata u Srbiji čija je potencijalna vrednost veća od 900 miliona evra, a koji su od kapitalnog značaja za bolji standard građana.
Program EU PPF finansira Evropska unija iz pristupnih fondova, sa ukunim budžetom od 21 milion evra, od čega je donacija EU 19,7 miliona evra, a 1,29 miliona ulaže Vlada Republike Srbije.
Govoreći o projektima za Hitnu pomoć, Gradsku biblioteku, Studentsku polikliniku i Stacionar, gradonačelnik Radojičić ukazao je da se radi o veoma značajnim ulaganjima za Beograd u vrednosti od 16 miliona evra, od čega 11 miliona evra predstavlja doprinos EU (IPA 2018), a pet miliona evra iznosi zajam koji će Grad Beograd uzeti od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
„Od kada je šezdesetih godina izgrađena zgrada Hitne pomoći, nikada nije rekonstruisana, dok se broj naših stanovnika višestruko uvećao. Grad Beograd je milionski glavni grad i konačno će nakon 60 godina dobiti Hitnu pomoć, ali po evropskim standardima, koja će moći da odgovori svim potrebama građana. Kada je reč o Studentskoj poliklinici i Stacionaru, cilj projekta je svakako povećanje energetske efikasnosti i smanjenje potrošnje energije. Planirana su i druga poboljšanja u oba projekta – otklanjanje postojećih oštećenja, bolja i efikasnija reorganizacija radnog prostora, unapređenje uslova komfora za pacijente i zaposlene, čime će u značajnoj meri biti unapređen kvalitet rada u svim segmentima, reako je Zoran Radojičić.
Ništa manje važan je i projekat Gradske biblioteke, te će se nakon implementacije mera energetske efikasnosti ostvariti značajne uštede energije za grejanje, električne energije i značajno umanjenje emisije ugljen-dioksida.
On je naglasio da taj projekat dobar znak da se Beograd kreće u pravcu zelenog i pametnog grada.
„Takođe, to je u skladu sa Sporazumom gradonačelnika za klimu i energiju, koji sam potpisao prošle godine, a kojim smo pristupili evropskoj porodici gradova koji se bore da značajno smanje emisiju štetnih gasova u vazduh svojih gradova.
Obavezali smo se da do 2030. godine emisiju štetnih gasova smanjimo za 40 odsto, a ovo je prvi i veliki korak ka tom cilju. Zbog toga mi je posebno drago da se ova konferencija održava baš na Svetski dan zaštite životne sredine. Danas šaljemo poruku da razvoj grada i očuvanje životne sredine idu ruku pod ruku“, kazao je Radojičić.
