Učešće javnosti u procesima odlučivanja o aktivnostima koje utiču na okolinu, jedan je od najvažnijih mehanizama zaštite prirode. Javne rasprave su namenjene svima nama koji nismo direktni donosioci odluka i naše pravo da na njima učestvujemo snažan je alat u borbi za očuvanje naših najvrednijih resursa.
Upravo to pravo, Centar za zaštitu i proučavanje ptica iskoristio je na nedavno sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu Lokalne Studije lokacije prevođenja dela voda reke Zete u akumulacije „Krupac“ i Slano“ i nacrtu Strateške procene uticaja na životnu sredinu, gde smo skrenuli pažnju na značaj očuvanja Nikšičkog polja kao važnog staništa za ptice. Dokumenti na više mesta navode da će usled izgradnje nasipa doći do prestanka plavljenja okolnih livada koje su zapravo dom za brojne ptice. Plavne livade na ovom području izvor su hrane i važno odmaralište na iscrpnim migracijama, posebno tokom proleća.
Naime, Nikšićko polje nalazi se na čuvenom jadranskom koridoru za migraciju ptica (Adriatic Flyway) i prepoznato kao buduće SPA (Special Protection Area) područje a time i kao deo Natura 2000 mreže u Crnoj Gori, odnosno i Evropskoj Uniji. Po značaju za ptice, možemo slobodno reći da u Crnoj Gori zauzima treće mesto, nakon Skadarskog jezera i Ulcinjske solane.
Pročitajte još:
Nažalost, taj značaj nije prepoznat već su u samim dokumentima negativni uticaji po biodiverzitet analizirani samo kroz aspekt gubitka vegetacije. Zašto je to tako, odgovor smo dobili kroz Izveštaj sa javne rasprave:
„… razlog zašto se negativan uticaj razmatra samo kroz gubitak plavne vegetacije, jeste u tome što biljke nisu pokretne u onom smislu kao životinje, te stoga nisu u mogućnosti da koriste druge okolne plavne prostore oko reke Zete u Nikšićkom polju (naročito u njegovom donjem delu prema tunelu „Budoš“) i iz tog razloga strateška studija uticaja je bila fokusirana samo na vrste koje će biti direktno ugrožene i izgubljene usled negativnih uticaja.“
Koliko možemo da razumemo navedeno, ptice mogu da lete pa ako im oduzmemo jedno od najvažnijih staništa, oslonićemo se na tu njihovu sposobnost da prelete do drugog? Ovakav odnos prema važnim staništima u kombinaciji sa ignorisanjem kumulativnih efekata i negativnih uticaja već realizovanih projekata na istom području, zasigurno ne idu u prilog zaštiti prirode.
Navedeno je da se veličina zahvata odnosi na 800 m toka uz Zetu ali je možda vreme da se podsetimo da je najmanje 11 km toka Zete od ranije stavljeno u kanal i da plavne livade kao značajno stanište za ptice na ovom području već trpe posledice. Kažemo najmanje jer je ovo dužina kanala Zete, dok je prirodni tok, sa svim meandrima bio puno duži. Treba napomenuti i da je većina pritoke Zete u Nikšićkom polju pretvorene u kanale, ili potopljena akmulacijama. Osim pritiska i promena koje proizvodnja energije ima na na rečni sistem u samom polju, kumulativno gledano ne smemo zanemariti i druge pritiske i primere, kao što je slučaj sa Gračanicom, rekom koja više gotovo ne postoji.
Da li će i u kojoj meri projekat prevođenja dela Zete u akumulacije „Krupac i Slano“ uticati na buduće Natura 2000 staništa od značaja – ne znamo, jer sveobuhvatna analiza ne postoji. Zaštita prirode je takođe javni interes i sve dok se ne promenimo svest o tome, nastavićemo da svedočimo nemaru i nebrizi za naše prirodno bogatstvo.
