Ministarstvo zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije sopštilo je da klimatske promene, koje će u narednim godinama naročito pogoditi područje Zapadnog Balkana, zahtevaju zajednički strateški pristup, preduzimanje konkretnih mera i akcija koje mogu značiti ne samo trošak za države, već mogućnost za razvoj zasnovan na „zelenim“ programima i projektima.
Ovo je, između ostalog, poručeno na drugom danu rada ministarske konferencije „Regionalne aktivnosti za borbu protiv klimatskih promena na Zapadnom Balkanu“, na kojoj je učestvovao ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
U okviru konferencije predstavljeni su različiti aspekti klimatskih promena sa naučnog i ekspertskog stanovišta.
Na osnovu analiza urađenih u okviru „Studije o klimatskim promenama na Zapadnom Balkanu“, koja je predstavljena tokom skupa, na teritoriji Zapadnog Balkana očekuje se povećanje prosečne temperature od 1.70C u skorijoj budućnosti, dok se do kraja veka očekuje povećanje prosečne temperature u rasponu od 1.70C do 40C.
Takođe, utvrđeno je pomeranje subtropske klime ka severu, što ostavlja južne i priobalske predele toplijim.
Povećanje temperature imaće za posledicu sve češću pojavu ekstremnih vremenskih uslova, kao što su suše i šumski požari, koje će doneti velike gubitke u sektorima kao što su poljoprivreda, šumarstvo, vodoprivreda i biodiverzitet.
Posledice ekstremnih vremenskih uslova odraziće se na stanje živog sveta, uključujući posledice po ljudsko zdravlje.
Stoga je neophodno definisanje mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i njihovo sistematsko sprovođenje, uz veću povezanost sektora, ne samo na nacionalnom nivou, nego na nivou regiona.
Tokom konferencije predstavljene su prilike za finansiranje projekata u oblasti klimatskih promena na Zapadnom Balkanu, kako za pojedinačne zemlje, tako i za ceo region.
Usvojena Deklaracija o „Zajedničkoj mapi puta zemalja Zapadnog Balakana – Ubrzavanje pristupa finansiranju u oblasti klimatskih promena“ predstavlja početak razvijanja zajedničkih projekata u sektorima energetike, saobraćaja, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i otpada.
Kreiranje sinergije, identifikovanje raspoloživih sredstava za finansiranje, definisanje konkretnih projekata i zajednički nastup ka dostupnim međunarodnim fondovima, predstavljaju put za zajedničku saradnju zemalja Zapadnog Balkana i uspešnu borbu protiv klimatskih promena.
Region Zapadnog Balkana odlikuju realni kapaciteti za zajedničku borbu protiv klimatskih promena, razmenu naučnih znanja i inovativnih rešenja za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje izmenjenim klimatskim uslovima, zbog čega bi trebalo da razvija svoju ekspertizu u oblasti klimatskih promena i saradnju u korist građana čitavog područja.
