Zemlje Evropske unije postigle su dogovor o tešnjoj saradnji u oblasti šinskog prevoza. Železnica treba da postane „privlačna alternativa“ i za udaljenosti na kojima do sada nije bila prava konkurencija avionskom saobraćaju.
Resorni ministri iz ministarstava saobraćaja i infrastrukture saopštili su da žele da naprave strategiju za međunarodni putnički šinski prevoz uz korišćenje postojećih instrumenata EU, i da je sveobuhvatno uključe u Zeleni plan EU.
Dogovor su potpisale sve zemlje EU, sa izuzetkom ostrvskh zemalja Malte i Kipra i sadašnjeg predsedavajućeg Saveta EU Hrvatske. Deklaraciji su se pridružile i Švajcarska i Norveška, koje nisu članice EU, ali su deo šire Šengenske zone.
U zajedničkom pismu upućenom evropskoj komesarki za transport Adini Valean, potpisnici deklaracije su ocenili da međunarodni putnički šinski prevoz u ovom trenutku ne ostvaruje svoj potencijal unutar EU i da su nacionalna železnička tržišta daleko razvijenija.
Ministri su ukazali i na klimatsku neutralnost, kao jedan od ciljeva Zelenog plana, na rastuće emisije štetnih gasova u saobraćaju i na nameru Evropske komisije da 2021. godinu proglasi godinom šinskog prevoza. Sve je to, kako su ocenili, dobar povod da se unapredi međunarodni železnički prevoz.
Nova strategija trebalo bi da pruži pravni okvir „kako bi železnica postala atraktivna alternativa i za udaljenosti za koje trenutno nije konkurentna“. Cilj ministara je da u roku od godinu dana postignu saglasnost i o vremenskom rasporedu i podinačnim etapnim ciljevima.
Problemi kao što su sistemi prodaje karata u različitim zemljama i sa različitim operaterima železničkog saobraćaja trebalo bi da budu prevaziđeni uz pomoć digitalnih rešenja, navodi se u pismu. Radovni korisnici železničkoih usluga već odavno traže da se i za taj vid prevoza uspostavi onlajn-platforma slična „skajskeneru“ u vazdušnom saobraćaju, i da taj zadatak eventualno preuzme EU.
Ministri su u pismu naveli da bi međunarodni železnički saobraćaj mogao da uveća broj putnika na distancama od 300 do 800 kilometara. Iako to nje izričito navedeno, u pismu se upućuje na to da bi železnica mogla sa avionskim prevozom da se bori za dominaciju na kratkim linijama, do 1.000 kilometara.
Istraživanja pokazuju da i kod putnika raste tolerancija prema dužim putovanjima. Studija švajcarske multinacionalne investicione banke UBS pokazala je da poslovni ljudi pristaju na putovanja koja traju do četiri sata, dok oni koji putuju iz rekreativnih razloga pristaju da putuju i do šest sati.
U analizi je kao primer u prvom redu navedena međunarodna linija Pariz–London, i na toj liniji je železnica, zahvaljujući lokaciji železničkih stanica u oba grada i kratkim vremenima čekanja, železnica odnela ubedljivu pobed nad avionskim prevozom.
Očekuje se da će potražnja za železničkim prevozom u narednim godnama rasti, delom i zbog uticaja koronavirusa i pandemije koji su promenili navike putnika. Istovremeno, avioprevoznici polaze od toga da će proći najmanje tri godine do oporavka avionskog saobraćaja i njegovog povratka na nivo od pre pandemije.
Pročitajte još:
Na situaciju u saobraćaju mogle bi da utiču i državne intervencije. U okviru paketa pomoći nacionalnoj kompaniji Er Frans (Air France) od sedam milijardi evra, francuska vlada je kompanija obavezala i da redukuje pojedine linije u unutrašnjem saobaćaju, što pruža šansu državnoj železničkoj kompaniji SNCF da preuzme i dogradi te linije.
Nisu, međutim, ni železnička preduzeća u Evropi bila imuna na ekonomske posledice koronavirusa. I kod njih je broj putnika opao skoro kao i u vazdušnom saobraćaju. Navodno su i francuski SNCF i Nemačke železnice zainteresovani za državne subvencije.
U pismu ministara saobraćaja upućenom evropskoj komesarki navodi se i da bi zemlje EU u unapređivanju međunarodnih železničkih veza trebalo da sarađuju i sa trećim državama.
Kao primer se navodi železnička veza Eurostar između Londona i Amsterdama, čime se implicira da Velika Britanija i posle Bregzita namerava da ostane deo evropskih inicijativa u oblasti šinskog prevoza.
Za ozbiljniju „železničku revoluciju“ u EU postoje ipak i dalje prepreke, kao što su pitanje finansiranja skupe infrastrukture i nabavka novih lokomotiva i kompozicija za nove linije.
Prema poslednjem nacrtu budžeta EU koji je sačinila Evropska komisija, u fond za finansiranje panevropske infrastrukture i transporta „Konekting Jurop“ (Connecting Europe – CEF) u narednih sedam godina bi trebalo da bude uplaćeno dodatnih 1,5 milijardi evra.
Fond za obnovu privrede EU posle pandemije, vredan 750 milijardi evra, ne predviđa sredstva koja bi bila specifično namenjena za železnicu.
Izvor: Euraktiv.rs
