Sve više regiona u svetu uspeva da kombinuje ekonomski rast sa smanjenjem emisije ugljen-dioksida, pokazuju rezultati studije koju su obavili stručnjaci sa Instituta za istraživanje klimatskih uticaja u Potsdamu (PIK) u Nemačkoj. Analizom podataka iz 1.500 regiona tokom proteklih 30 godina, istraživači su utvrdili da je 30 odsto regiona uspelo da smanji emisije ugljen-dioksida uz očuvanje ekonomskog napretka.
„Otkrili smo da je 30 odsto regiona sa dostupnim podacima u potpunosti razdvojilo emisiju ugljen-dioksida od ekonomskog rasta. Regioni sa visokim prihodima i istorijom industrija sa velikim emisijama, kao i oni sa značajnim udelom sektora usluga i proizvodnje, bili su posebno uspešni u smanjenju emisija ugljen-dioksida, a da su pritom nastavili sa ekonomskim rastom,“ rekao je Anders Leverman, koautor studije.
Iako ovaj trend predstavlja značajan korak ka ciljevima Pariskog sporazuma, autori upozoravaju da trenutna stopa razdvajanja ekonomskog rasta i emisija ugljen-dioksida nije dovoljna za postizanje globalnog cilja neto-nulte emisije do 2050. godine.
Uspeh razdvajanja emisija od ekonomskog rasta dodatno je podstaknut akcijama koje se preduzimaju na lokalnom nivou. Marija Zioga, naučnica Instituta PIK i glavna autorka studije, istakla je da gradovi u Evropskoj uniji koji su primenili planove za ublažavanje klimatskih promena i regioni sa većom finansijskom podrškom za klimatske akcije pokazuju veće stope uspešnog razdvajanja.
„Evropa se u kontinuitetu izdvaja u odnosu na druge delove sveta, pri čemu mnogi njeni regioni beleže kontinuirani trend razdvajanja tokom poslednjih 20 godina. Suprotno tome, Severna Amerika i Azija beleže više oscilatornih obrazaca razdvajanja kroz decenije, ali postoji trend poboljšanja u poslednjoj deceniji,“ dodaje ona.
Pročitajte još:
- Predstavljen paket strateških predloga za Evropski Zeleni dogovor
- EU: Prihode od trgovine emisijama ulaže u zelene projekte
- Međunarodna konferencija o sušama usmerena na povećanje globalne otpornosti
Manje od polovine regiona će uspeti da postigne neto-nultu emisiju do 2050. godine
Istraživači su analizirali i ekonomske rezultate 1.500 subnacionalnih regiona, gde je zabeležen rast bruto regionalnog proizvoda (BRP) po glavi stanovnika, što obuhvata 85 odsto globalnih emisija. Kombinovanjem tih podataka s mrežnim informacijama o intenzitetima emisija ugljen-dioksida u proizvodnji tokom poslednjih 30 godina, otkrili su značajne globalne obrasce razdvajanja.
Stručnjaci su takođe procenili godinu u kojoj bi svaka regija mogla postići neto-nultu emisiju, posmatrajući prethodne trendove razdvajanja i njihov uticaj na emisije.
„Razvijene zemlje izgleda da će ispuniti ove ciljeve pre ostalih, ali ukupni nedavni trendovi nisu dovoljni za postizanje neto-nulte emisije do sredine veka u većini regiona,“ zaključuje koautor studije, Maks Koc.
On dodaje da, ukoliko se trenutne stope razdvajanja nastave, manje od polovine subnacionalnih regiona će uspeti da postigne neto-nultu emisiju ugljen-dioksida do 2050. godine. Zato je potrebno da sve nivoe vlasti pojačaju svoje napore, a razvijene zemlje bi trebalo da povećaju ulaganja u energetsku tranziciju u zemljama globalnog juga.
