Zelena transformacija Republike Hrvatske

Pristup fondovima Evropske unije Republici Hrvatskoj obezbeđuje neophodna sredstva za ulaganja u izgradnju infrastrukture, ali i zelenu i digitalnu tranziciju. Zahvaljujući tome mogu brže i kvalitetnije da realizuju brojne reforme i projekte, što doprinosi jačanju ekonomije, otvarajući nove mogućnosti, posebno u zelenim i čistim tehnologijama. Damir Habijan, ministar ekonomije i održivog razvoja za Magazin Energetskog portala govori o zelenoj tranziciji, ulaganjima u obnovljive izvore energije i tome kako Republika Hrvatska planira da ostvari ciljeve i postane klimatski neutralna.

Republika Hrvatska je predana realizaciji Zelenog plana za Evropu i cilja da kontinent do 2050. godine postane klimatski neutralan. Na koji način planirate da ostvarite zacrtane ciljeve?

– Republika Hrvatska u potpunosti podržava realizaciju Zelenog plana za Evropu i potpuno je predana cilju da do 2050. godine Evropa postane prvi klimatski neutralni kontinent. U tom kontekstu, sve države članice u sklopu EU su već tokom 2019. godine pristupile izradi Nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NECP), kojima su postavile tri glavna cilja vezana za dekarbonizaciju: smanjenje CO2, udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji i povećanje energetske efikasnosti. Svi navedeni ciljevi su određeni na nivou EU i treba napomenuti kako su ti ciljevi stalno podizani tokom zadnjih pet godina, kako zbog paketa Spremni za 55 (Fit for 55), tako i zbog REPowerEU plana koji je nastao kao posledica agresije na Ukrajinu, što se u velikoj meri odrazilo na drastičan skok cena energenata. Zbog toga je Evropska komisija REPowerEU planom postavila jasan cilj da se EU što pre oslobodi zavisnosti od uvoza fosilnih goriva, a posebno od nepouzdanih partnera. Navedenim planom se jača napor vezan za dekarbonizaciju koji osim smanjenja gasova staklene bašte treba da smanji i zavisnost Evropske unije o uvozu energenata iz trećih zemalja.

U FOKUSU:

• EU PODRŠKA PROJEKTIMA ZELENE TRANZICIJE U SRBIJI
• PRECIZNE STRATEGIJE I PLANOVI ZA UBLAŽAVANJE POSLEDICA KLIMATSKIH PROMENA
• NOVA ERA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE – I ŠTA TO ZNAČI ZA DATA CENTAR SEGMENT

Šta donosi Nacionalni plan za oporavak i otpornost i kada će biti realizovan?

– Nacionalni plan za oporavak i otpornost je drugi važni dokument kojim se planira niz reformi i investicija kojima će se osigurati zelena i digitalna tranzicija i bolje funkcionisanje državne uprave. Dokument je nastao na osnovu Uredbe EU, a direktna je posledica krize izazvane pandemijom COVID-19. Njime smo jasno, kao država, istakli koje reforme smatramo nužnim i predložili smo aktivnosti i investicije kojima ćemo navedene reforme ispuniti. S druge strane, plan je doneo znatna finansijska sredstva čime je pokrenut niz ekonomskih aktivnosti. Na primer, nakon što je u decembru 2023. godine odobren Dodatak NPOO-a vredan oko 4,5 milijarde evra, ukupan iznos sredstava koje imamo na raspolaganju povećan je s 5,5 na 10 milijardi evra. To je oko 15  odsto našeg godišnjeg BDP-a. Koliko je to značajno, govori podatak da je to najviše u EU, odnosno ni jedna druga država članica nema dogovoren tako visok procenat sredstava NPOO-a u odnosu na veličinu privrede. Od toga Republika Hrvatska je do sada primila 3,5 milijarde evra. Potrebno je napomenuti kako je Hrvatska među prve tri države EU koja je poslala četvrti zahtev za isplatu u okviru NPOO-a, te uskoro očekujemo uplatu dodatnih 163 miliona evra bespovratnih sredstava. Istakao bih primer energetskog sektora za koji je, nakon revizije NPOO, izdvojeno 1,4 milijarde evra. Veliki deo tog novca usmeren je na zelenu tranziciju. Ostatak se ulaže u sigurnost snabdevanja i diversifikaciju izvora za ceo prostor jugoistočne Evrope. Zelena tranzicija se finansira i u drugim sektorima poput vodoprivrede, otpada i sl.

Koliko su značajna ulaganja u obnovljive izvore energije?

– Ulaganja u obnovljive izvore energije su izuzetno važna, a s obzirom na naš geografski položaj, imamo velike potencijale. U južnom delu države velika su ulaganja u vetroelektrane i solarne elektrane, ali ima ih i u severnoj Hrvatskoj. Posebno nam je važan segment solarnih integrisanih elektrana koje se nalaze na krovovima ili u okolini kuća i drugih zgrada, kao i u sklopu fabrika. Time se povećava udeo obnovljive energije, ali i osigurava uključivanje građana i preduzetnika, te njihovo aktivno učešće u energetskoj tranziciji. Ne manje važne su i velike hidroelektrane koje takođe proizvode tzv. zelenu električnu energiju. Osim vetra, vode i sunca, u tome bi trebalo da nam pomognu i geotermalna energija i bioekonomija (biogas i biomasa). Povezivanje biogasa i biomase sa poljoprivrednom proizvodnjom osigurava zelenu tranziciju. Kada je reč o geotermalnoj energiji, imamo izuzetno povoljne uslove za iskorišćavanje geotermalne energije akumulirane u podzemlju Panonskog bazena, koji ima za čak 60 osto viši geotermalni gradijent od evropskog proseka. U cilju što efikasnijeg i efektivnijeg iskorišćavanja ovog potencijala, izrađen je Plan razvoja geotermalnog potencijala Republike Hrvatske do 2030. godine zbog potrebe da se osigura daljnji razvoj i korišćenje domaćeg obnovljivog potencijala, koji bi trebalo šire koristiti u energetske transformacije za proizvodnju električne energije, odnosno za grejanje i hlađenje. Dakle, kada je reč o obnovljivim izvorima energije, Strategijom energetskog razvoja postavljen je cilj od najmanje 2.500 novih MW za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine, ali zahvaljujući dobrim delom Nacionalnom planu za oporavak i otpornost i našim investicijama u prenosnu elektroenergetsku mrežu uveravam vas da ćemo taj cilj postići i ranije tj. 2028. godine.

Intervju vodila: Milica Radičević