Da bi se Srbija ekonomski oporavila od posledica pandemije COVID-19 i uspešno odgovorila na izazove koje donose klimatske promene, neophodna je veća i efikasnija finansijska podrška preduzećima u privatnom sektoru.
Ovo je jedan od zaključaka Studije o zelenom oporavku, koju su na Mikser festivalu zajedno predstavili Delegacija Evropske unije i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Cilj studije bio je da proceni kakve su trenutne mogućnosti za finansiranje “zelenog” oporavka, odnosno prelaska srpskih preduzeća na energetski efikasnije i ekološki prihvatljivije modele poslovanja.
Studija je obuhvatila praktična iskustva mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP), koja su okosnica srpske privrede, ali i bankarskog sektora i međunarodnih finansijskih institucija. Rezultati pokazuju da su mnoga MMSP u Srbiji spremna da ulažu u “zelene” modele poslovanja, ali se i dalje suočavaju sa brojnim preprekama. One uključuju nedostatak finansija, manjak veština i informacija o zelenim tehnologijama i mogućnostima finansiranja, kao i previše komplikovane zakonske procedure.
Pročitajte još:
“Zeleno je ključna reč za rast, radna mesta i zdravlje. Ulaganje u zaštitu životne sredine i akciju za klimu je investicija u budućnost. Ukoliko ništa ne preduzmemo, cena klimatskih promena koju će privrede zemalja i društvo u celini morati da plate – biće mnogo veća od troškova borbe protiv klimatskih promena sada,” rekao je Ingve Engstrom, šef sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji.
Sa druge strane, upravo su mikro, mala i srednja preduzeća naročito izložena riziku od ekonomskih posledica pandemije, zbog toga što nisu u stanju da izdrže duge periode gubitka prihoda. Usled problema sa likvidnošću i nastojanja da sačuvaju radna mesta, neka preduzeća su već odložila i smanjila preko potrebne zelene investicije, što ugrožava njihovu konkurentnost na regionalnim i globalnim tržištima, a naročito na glavnom izvoznom tržištu – Evropskoj uniji.
Kada je reč o pristupu finansijama, Evropski zeleni dogovor će pružiti podsticaj Srbiji kroz Zelenu Agendu za Zapadni Balkan. Ovim ekonomskim i investicionim planom Evropska unija je namenila 9 milijardi evra bespovratne pomoći državama ovog regiona za zelenu transformaciju privrede i javnog sektora.
“Zbog uticaja pandemije, svet se sada istovremeno suočava sa ekonomskom recesijom i sa ubrzavanjem klimatskih promena. Pokazalo se da i dalje preovlađujući linearni modeli poslovanja imaju razoran efekat na prirodu. Budući ekonomski rast više ne sme da se bazira na prekomernoj upotrebi resursa, a proizvodnja energije bi trebalo u što manjoj meri da se oslanja na korišćenje fosilnih goriva.”, poručila je Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji
Koristi od povećanja zelenih investicija bile bi višestruke, uključujući ekonomski razvoj i otvaranje novih radnih mesta, veće mogućnosti za inovacije i otvaranje novih tržišta, smanjivanje ekonomskih i društvenih nejednakosti, kao i smanjivanje troškova povezanih sa zagađenjem i degradacijom životne sredine.
Studija „Povećavanje udela zelenog finansiranja u privatnom sektoru u Srbiji u periodu posle pandemije“ dostupna je OVDE.
Izvor: UNDP Communications Serbia
