U Privrednoj komori Srbije održan je 37. međunarodni kongres o procesnoj industriji i 9. regionalna konferencija: Industrijska energetika i zaštita životne sredine u zemljama Jugoistočne Evrope, a kako je istaknuto zelena agenda biće tema u fokusu kojom će se u narednom periodu intenzivno baviti i poslovna i naučna zajednica.
Državna sekretarka Ministarstva za zaštitu životne sredine Srbije Sandra Dokić podsetila je da do 5. jula ove godine svi operateri postrojenja za proizvodnju električne energije i energetski zahtevnih industrijskih postrojenja treba da podnesu zahtev za dobijanje GHG dozvola za emitovanje gasova sa efektom staklene bašte.
,,Obuhvat je oko 130 operatera koji bi morali da ispune ovu zakonsku obavezu. Cilj je da se do kraja godine svima izdaju dozvole i da monitoring počne od 1. januara 2025. godine, a izveštavanje bude sprovedeno do marta 2026. godine“, kazala je Dokić na otvaranju ova dva skupa u PKS.
Prema njenim rečima, dozvole za GHG emisije korak su ka uspostavljanju sistema za praćenje, izveštavanje, verifikaciju i akreditaciju tih emisija, odnosno ka uspostavljanju Direktive koja se odnosi na trgovinu gasovima sa efektom staklene bašte, sa ciljem da se dugoročno smanje emisije GHG iz industrijskog sektora i ubrza dekarbonizacija privrede. Navela je i da je urađen plan primene Direktive o trgovini gasovima sa efektom staklene bašte, tako da će se u kratkom roku sagledati kapaciteti i šta je oni što bi u narednom periodu trebalo da se radi u toj oblasti.
Pročitajte još:
- SRBIJA REGIONALNI LIDER U REFORMAMA U 2023, SLEDE DALJA ULAGANJA U ENERGETSKI SEKTOR
- IZGRADNJA NOVOG BLOKA U TE KOSTOLAC ZNAČAJNA ZA ENERGETSKI SEKTOR
- SRPSKI NAUČNICI U BORBI ZA ČISTIJI VAZDUH I VEĆU ENERGETSKU EFIKASNOST
Prodekanka za naučno-istraživačku delatnost Mašinskog fakulteta u Beogradu Dragoslava Stojiljković kazala je da je Zelena agenda tema kojom će se nastavnici i straživači tog fakulteta baviti u narednom periodu na različite načine.
Podsetila je i da 40 odsto ukupnih prihoda Mašinski fakultet stiče saradnjom sa privredom kroz naučno-istraživačke projekte, a da energetika tu ima veliki značaj.
Prodekanka za nauku i doktorske studije Tehnološkog fakulteta u Beogradu Mirjana Kijevčanin ocenila je kako je bitno da fakultet učestvuje u rešavanju izazova koji se odnose na industrijski i energetski sektor i da može brzo da odgovori na sve zahteve.
Ona smatra da su konferencije, poput današnje dve, korisne da se mladi povežu sa ljudima iz drugih institucija, ali i predlože svoje projekte.
Predsednik organizacionog odbora konferencije „Procesing ’24“ Nikola Karličić kazao je da je na obe konferencije prijavljeno više od 100 radova. Kako je naveo da su pradovi prijavljeni iz zemlje, regiona, ali i zemalja poput Mauricijusa.
Dodao je da će radovi biti objavljeni u zbornicima, a da će izabrani radovi biti predloženi za objavljivanje u domaćim i međunarodnim časopisima. Oba skupa trajala su do 31. maja, a bili su odlična prilika za razmenu znanja, iskustava i dostignuća, kao i informisanje o najnovijim trendovima, tehnologijama i praksama u procesnoj industriji i energetici.
Izvor: PKS
