Katarina Milenković
Predsednica udruženja građana “Ama Centar” i koordinatorka “Baštališta”
Katarina Milenković završila je komunikologiju na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Bavila se novinarstvom i odnosima sa javnošću, nakon čega je osnovala udruženje građana „Ama – Centar za negu čoveka i prirode“.
Katarina je odrasla u Pirotu i tokom detinjstva nije imala dodira sa selom i poljoprivredom. Osnovna znanja o poljoprivredi stekla je zahvaljujući internetu i volontiranju na organskim farmama u svetu. Tokom 2013. godine osniva prvu srpsku zajednicu urbanih baštovana „Baštalište”, koja je uspostavila zajedničku organsku baštu na samo 10 km od centra prestonice.
– Mi smo tehnike uzgajanja organskog povrća učili iz sopstvenih grešaka. Komunicirali smo sa ljudima iz Slanaca i gledali šta oni rade. U svakoj generaciji baštovana imali smo i po nekoliko njih koji se sećaju kako su njihove bake i deke uzgajale povrće. Poslednje dve godine u Baštalištu imamo stručnog saradnika za organsku poljoprivredu, koji dolazi jednom mesečno, dijagnostikuje naše parcele i savetuje nas šta da unapredimo. „Baštalište” je prepoznato od strane Slančana: vozeći se GSP-om, često čujem pozitivne komentare od lokalaca. Oni nas prepoznaju jednostavno kao „oni koji ne prskaju ništa!”. To mi veoma znači, jer Slančani Beograd snabdevaju hranom – kazala je Katarina dodajući da ona zapravo nije proizvođač hrane, već možda čak najgora baštovanka u „Baštalištu” budući da je njena parcela najzakorovljenija.
– Volela bih da istaknem da sam napustila „siguran posao”, jer sam želela da radim ono u šta duboko verujem. Kada radite za nekog drugog, najčešće samo učestvujete u ostvarivanju tuđih vizija. Iako je lepo raditi u zajednici, ukoliko imate sopstvenu viziju, bolje je da potražite svoje mesto. Kada sam pre četiri godine osnovala „Ama Centar” počela sam borbu za ostvarenje sopstvene vizije, a to je da svi treba da imaju pristup hrani i to ne bilo kakvoj, već hrani dobroj za njihovo telo i čija proizvodnja nije štetno uticala na životnu okolinu – ispričala nam je Katarina priču o nastanku „Ama Centra”.
„Ama Centar” na svom sajtu deli brojne informacije i edukativne materijale o održivoj poljoprivredi.
Kao jedan od svojih ciljeva, Katarina navodi koncept Jedna opština – jedno „Baštalište”. U želji da nam približi ovu viziju, Katarina objašnjava da baštenske zajednice kao oblik urbane poljoprivrede predstavljaju više od mesta gde se proizvodi hrana. Osim očiglednih benefita – lepo urađenog prostora na kom se unapređuje položaj stanovništva proizvodnjom hrane, prenosi se poruka održivog razvoja u praksi. Bašta predstavlja i zelenu oazu koja utiče na mikroklimu svog okruženja i snižava temperaturu vazduha u okolini za nekoliko stepeni.
– „Baštalište” je nastalo dok sam živela u Slancima. Ispred kuće se nalazio zaparložen plac, koji smo preuredili i pozvali ljude da nam se pridruže u formiranju prve baštenske zajednice. Debitantske sezone, imali smo 5 članova. Sledeće sezone smo, uz pomoć predsednika mesne zajednice sela Slanci, došli do nove parcele, na kojoj se „Baštalište” sada nalazi već četvrtu godinu. I ovo je bio „školski primer” zapuštenog zemljišta – neobrađivanog 30 godina, sa mnogo smeća, grmlja i trnja – objasnila nam je Katarina.
Udruženje građana „Ama Centar” deluje u oblastima: održivog razvoja, zaštite životne sredine, organske proizvodnje i permakulture, ruralnog razvoja, zajednice, mladih, ženskih i manjinskih prava i medija. Projekti “Ama centra” su: WWOOF Srbija, Baštalište, Baštaonica i Žene za održivu i solidarnu poljoprivredu.
WWOOF Srbija predstavlja program edukacije kroz volontiranje na organskim farmama širom Srbije. „Ama Centar“ je članica globalne Federation of WWOOF Organizations (FoWO).
Nakon tri meseca intenzivnog rada, članovi „Baštališta” su napuštenu parcelu doveli u sadno stanje. Danas ova parcela ima 22 podparcele od po 40 kvadrata koje se ustupaju članovima Baštališta za proizvodnju povrća za sopstvene potrebe. Baštalištanci dele opremljenu alatnicu, sistem za navodnjavanje „kap-po-kap” i paviljon koji će i sledeće godine ugostiti veliki broj radionica.
Vreme potrebno za održavanje parcele zavisi od sezone. Proleće je najzahtevnije doba godine, jer se u to vreme priprema zemljište i potom vrši setva. Tokom sezone potrebno je pleviti korov, zalivati useve i brati plodove. Za parcelu površine 40 kvadratnih metara potrebno je izdvojiti po nekoliko sati dva do tri puta nedeljno.
– Kada gledate kako raste biljka i znate šta ste pojeli, to menja vaš pogled na svet, ali i mentalno-emotivno stanje. Rad sa zemljom i ljudima vas temeljno menja. Kada živite i radite u jednoj baštenskoj zajednici, vi ste upućeni jedni na druge. Ako se moja parcela zakorovi, to utiče i na druge. Ne postoje betonski zidovi koji će sprečiti rasipanje semena korova. Zato, jedni drugima moramo biti oslonac i podrška kako bi naša organska bašta opstala. I to je ono što nas čini baštenskom zajednicom. Dakle, osim što se bavimo proizvodnjom hrane, mi predstavljamo i socijalni eksperiment koji istražuje koliko smo spremni sebe da damo za druge, koliko se povređujemo i/ili uvažavamo. Lično, ja veoma uživam u tome, jer zajednica svakim danom sve više jača – objasnila je Katarina.
Nakon „Baštališta”, osnovana je i jedna baštenska zajednica u Šapcu. Budući da su osnivači poznanici članova „Baštališta”, formiranje druge baštenske zajednice u našoj zemlji, bilo je podržano znanjima i iskustvima naših debitanata. Inicijativa za osnivanje bilo je i u drugim lokalnim samoupravama, ali do sada ni jedna nije zaživela, pa će građani Kragujevca, Novog Sada, Niša i Obrenovca još neko vreme da pričekaju do sopstvene proizvodnje organskog povrća.
Baštenska zajednica, prema Katarininim rečima, može da se posmatra kao jedan otvoreno-zatvoreni sistem. Sve što se u nju unese – tamo i ostane. Slanci nemaju sistem upravljanja otpadom, pa obaveza nošenja smeća u kontejnere opominje ljude pri svakoj nameri da ga uopšte proizvedu. Sa druge strane, „Baštalište” ostvaruje interakciju sa okolinom. Kompostiranjem lišća i sortiranjem reciklabilnog smeća, članovi ove zajednice daju primer okolini.
– Za sada u „Baštalištu” kompostiramo i koristimo prirodne macerate za prskanje. U budućnosti ćemo se pozabaviti „zelenom” energijom, jer priključak na mrežu nemamo. Sistem sakupljanja kišnice bi takođe bio koristan za navodnjavanje. Ukoliko neko želi dati takvu vrstu doprinosa, poziv da postane naš član je otvoren – rekla je Katarina.
Jedini formalni uslov da se pristupi ovoj baštenskoj zajednici je odricanje od upotrebe veštačkih đubriva i hemijskih preparata. „Ama Centar” krajem svake godine raspisuje poziv za nove članove, koji se objavljuje na njihovom sajtu, fejsbuk stranici i mejl listi. Zainteresovani kandidati popunjavaju onlajn upitnik, na osnovu kog prijemna komisija stiče utisak o tome ko su potencijalni članovi, kakve vrednosti žive i u šta veruju. Uži krug izabranih kandidata poziva se na dan otvorenih vrata, gde se praktično upoznaju sa „Baštalištem” i prolaze kroz još jedan krug intervjua. Komisiju za prijem sačinjavaju članovi u bar dve prethodne sezone Baštališta.
– Bilo je interesantnih iskustava tokom prijema, od permutacija mejlova i poziva kandidata koji im se nisu dopali, do razočaranja i agresivnosti odbijenih kandidata. Ipak, otkad je pre tri godine ovaj sistem uveden, naša zajednica rapidno jača – ponosno je istakla Katarina.
Ama Centar sarađuje sa drugim organizacijama civilnog sektora, a Katarina je čest gost na različitim događajima. Koncept gradskih baštenskih zajednica podrazumeva da se one nalaze na zemljištu koje je u javnom vlasništvu, ali do saradnje sa Gradom Beogradom još uvek nije došlo.
– Gradske vlasti su od osnivanja upućene u naš projekat. Pregovarali smo sa predstavnicima više opština i sekretarijata Grada Beograda, tražeći da nam ustupe parcelu na korišćenje. Prema njihovim reakcijama, jedini problem je nedostatak procedure za sprovođenje, budući da su komentari o samoj zamisli izrazito pozitivni. Ipak, smatram da gde ima volje – ima i načina. Mi smo na raspolaganju da prenesemo iskustva iz inostranstva, budući da smo malo dublje u ovoj temi – izričita je Katarina.
Zaštita životne sredine podrazumeva veliki broj mera i aktivnosti, a hrana od toga zauzima mali deo. Ipak, čoveku je hrana dovoljno bliska da njen uticaj na okolinu može da razume. U Srbiji, izuzev udruženja koja se bave organskom poljoprivredom, retka su ona koja poput „Ama Centra” imaju integralan pristup koji izučava položaj hrane u ekosistemu.
– Naravno da nikada neće moći sva hrana da se proizvodi u urbanim sredinama, ali ako uradimo sve što možemo, prištedećemo našu planetu – jedinu koju imamo. Civilni sektor je taj koji inicira promene. Državni aparat je po prirodi veliki, glomazan i inertan. Da bi se desila promena, potreban je prvi impuls, koji mora da dođe od građana, jer je nama samima najviše stalo do kvaliteta našeg života. Naša dužnost i obaveza je da unosimo novine i borimo se za edukaciju. Koliko smo uspešni, zavisi od mnogo faktora, ne samo od nas, naročito u Srbiji – takvoj kakva jeste, što naravno, ne znači da bi trebalo da odustanemo– objasnila je ona.
Na nedavno organizovanoj konferenciji Svetske organizacije za hranu pri Ujedinjenim nacijama (Food and Agriculture Organization of the United Nations – FAO) u Belorusiji, Katarina je bila jedini predstavnik civilnog sektora Srbije. Tokom događaja, predstavljeni su novi ciljevi FAO-a, te se Katarina nada da će aktivnosti „Ama Centra” uspeti da doprinesu realizaciji tih ciljeva u Srbiji.
Na svetski dan hrane 16. oktobra u Kulturnom centru „Grad” drugi put ove godine održan je „Delikatesni ponedeljak”, tokom kog su hranu pripremali članovi „Baštališta”. Pripremljene namirnice ubrane su na njihovim parcelama, uz kupovinu samo neophodnih dodataka. Nazivima jela poput „Potaž od čarobne bundeve i Jesenjska proja”, „Sataraš a la Baštalište”, „Baš kolač sa lavandom”, „Bundevara kolač” i „Egzotični banana bred”, baštovani su želeli da skrenu pažnju javnosti na upotrebu lokalno gajene hrane koja skoro da nema ekološki otisak, ali i da promovišu urbanu i organsku poljoprivredu, kao i koncept baštenskih zajednica.
– Veoma sam ponosna na članove, koji su sami inicirali i organizovali ove događaje. Sjajno su to uradili – zadovoljna je Katarina.
Katarina Milenković nedavno je bila jedan od govornika na TEDx konferenciji u Mokrinu. Koncept spomenutih konferencija je prenošenje poruka koje zajednicu podstiču na društvenu odgovornost.
– Da bi čovek preživeo, potrebni su mu samo vazduh i hrana. Pristup vazduhu za sada nije ograničen (o kvalitetu ovog puta nećemo govoriti), ali hrana, koju je potrebno uneti u organizam bar tri puta dnevno – itekako jeste. U svetu veliki broj ljudi gladuje, ili pak jede hranu neodgovarajuće nutritivne vrednosti. Poljoprivreda predstavlja jedan od najvećih zagađivača životne sredine. Svakog dana, kada odemo u prodavnicu ili na pijacu, dok kuvamo i jedemo, moramo biti svesni da hrana koju jedemo ostavlja trag na našu životnu sredinu. Kada čovek spozna sebe i počne da živi tako što svojim aktivnostima doprinosi da ovaj svet postane bolje mesto, on otvara vrata za male revolucije. Pogledajte oko sebe – kako živite, sa kim živite i družite se, šta jedete, gde kupujete, o čemu pričate, gde vam putuju misli. Sve to utiče na svet ovakav kakav jeste. Energetsko – mentalna lična higijena dovoljna je da se stvari promene na bolje. Sve te „male” revolucije zajedno čine onu „veliku” koji svi mi čekamo. Nema „velike” revolucije, bez promene unutar čoveka. Ukratko, moj moto je: MOJE LIČNO MENJA SVE(T) – zaključila je Katarina jezgrovitom porukom za koju se nada da će dopreti do što većeg broja ljudi.
Priredila: Marija Nešović
