Svake zime, led u Arktičkom moru se poveća oko pola, a te nastale zamrznute vitice okružuju severnu obalu. Nakon što su dostigli svoj maksimalni nivo, s prolećem ledeni omotači počinju da se tope – a ovo je najvažniji period za polarne medvede čija je hrana povezana sa ledom u moru.
Novo istraživanje je ukazalo na značaj leda u lancu ishrane polarnih predatora.
Poslednjih nekoliko decenija led se topi brže nego ikad. U 2019. godini je zabeležen sedmi po redu najniži nivo leda na Arktiku, od kada se pomoću satelitskih snimaka beleži nivo ledenog omotača (od pre 40 godina), prema Nacionalnom informacionom centru za sneg i led.
„Iako ove godine nije postavljen novi rekord ovog negativnog trenda, ipak se radi o podatku koji ne bi trebalo zanemarivati. Opadajući nivo leda u Arktičkom moru zabrinjavajući je tokom čitave godine, a videćemo šta će ovo proleće doneti”, objašnjava naučnik za polarne medvede sa Univerziteta u Alberti, Endrju Derošer.
Hladno proleće omogućava ledu da se duže zadrži, što medvedima olakšava pristup njihovoj omiljenoj hrani: fokama. Suprotno, toplo proleće ovaj period pristupačnosti hrane skraćuje u velikoj meri. „Za polarne medvede ovo znači da će preživeti samo najdeblji”, istakao je Derošer.
Gojazniji medvedi imaju izvesno osiguranje da će preživeti leto bez leda, kada hrane ima jedva ili je nema uopšte. Deblje ženke polarnog medveda imaju više energije da uspešno rode i potom odgaje zdrave mladunce.
Opšte je poznato da je led važna platforma sa koje polarni medvedi love i na kojoj odgajaju svoje mlade, ali se ispostavilo i da led sam po sebi predstavlja važan izvor energije za njih.
Više od 70% ishrane polarnih medveda – bar za tri generacije populacije medveda u severnoj Kanadi – vodi poreklo od algi koje rastu na morskom ledu, prema istraživanjima objavljenim 2018. godine u dnevniku PLoS ONE.
Izvor: Nacionalna geografija
