Evropska Komisija pokrenula je detaljnu istragu kako bi utvrdila da li je javna podrška koju Češka planira da dodeli za izgradnju i rad dve nove nuklearne jedinice u opštini Dukovanj u skladu sa pravilima Evropske unije o državnoj pomoći. Istraga se odnosi na deo paketa podrške koji je naknadno proširen, nakon što je već odobrena prvobitna pomoć za jedan novi reaktor na istoj lokaciji.
Komisija je u aprilu 2024. godine dala zeleno svetlo za državnu pomoć namenjenu izgradnji i eksploataciji jednog novog nuklearnog reaktora na ovom prostoru, gde se već nalazi postojeća nuklearna elektrana. Međutim, češka vlada je potom odlučila da proširi investiciju.
Planirano je da svaka od novih jedinica ima instalisani kapacitet do 976 MWe, dok je početak komercijalnog rada predviđen za 2036. i 2037. godinu. Korisnik planirane državne pomoći je kompanija Elektrárna Dukovany II (EDU II), osnovana radi razvoja i upravljanja novim nuklearnim jedinicama. EDU II je u većinskom vlasništvu češke države sa 80 odsto udela, dok preostalih 20 odsto drži ČEZ (České energetické závody), jedini operater nuklearnih elektrana u Češkoj.
Pročitajte još:
- Bugarska potpisala strateški ugovor za nove blokove Kozloduja
- Belgija trajno ugasila reaktor Doel 2 nakon 50 godina rada
- Direktor „Vinče“: Nuklearke su naša nasušna potreba ukoliko želimo da dišemo čistiji vazduh
Pomenuta pravila Evropske komisije za dodelu državne pomoći u oblasti nuklearne energije zasnivaju se na načelu da države članice imaju pravo da same odlučuju o sastavu svog energetskog miksa, ali da svaka javna podrška mora biti usklađena sa pravilima konkurencije unutar Evropske unije, i upravo ta pravila su razlog ispitivanja. Sporni momenat u ovom slučaju može biti, na primer, proporcionalnost pomoći, odnosno pitanje da li je obim državne podrške veći nego što je neophodno. Komisija u tom slučaju proverava da li se time gotovo u potpunosti uklanja poslovni rizik sa investitora i da li se taj rizik prebacuje na državu. Ako investitor više nema stvarni podsticaj da kontroliše troškove, poštuje rokove izgradnje i efikasno upravlja postrojenjem, takva pomoć može biti ocenjena kao neproporcionalna i suprotna pravilima EU. Osim toga, Komisija može i procenjivati da li data podrška ojačava tržišnu poziciju već dominantnih proizvođača.
Češka planira da projekat podrži kroz tri glavne mere, kako se navodi na sajtu Komisije. Prva je povoljan, povratni državni zajam sa niskom kamatom, čija se početna vrednost procenjuje između 23 i 30 milijardi evra koji bi pokrio kompletne troškove izgradnje. Druga mera je uvođenje dvostranog ugovora za razliku (CfD) sa predloženim trajanjem od 40 godina, dok je treći element paketa mehanizam zaštite EDU II u slučaju promena energetskih politika i nepovoljnih regulatornih odluka, imajući u vidu dugoročnu izloženost projekta regulatornim rizicima.
Dakle, iako je ocenila projekat kao nužan, EU će posebno ispitati da li je podrška proporcionalna i da li se kombinacijom više instrumenata previše rizika prebacuje sa investitora na državu. Određeni nivo zabrinutosti postoji i usled činjenice da pojedini sastavni elementi predloženog CfD-a još nisu dovoljno precizno definisani.
Energetski portal
