Sedma IPBES plenarna sednica se trenutno održava u Parizu do 4. maja, a njoj je prethodio Dan zainteresovanih strana (eng. Stakeholder Day) koji je održan 28. aprila.
U fokusu 7. plenarne sednice je pripremljeni nacrt Izveštaja o globalnoj proceni biološke raznovrsnosti i ekosistemskih usluga.
Globalna procena ujedno predstavlja jedan od najznačajnijih doprinosa IPBES eksperata za saznanja u oblasti biološke raznovrstnosti.
Ovaj dokument je rezultat rada više od 150 vodećih međunarodnih eksperata iz 50 država, uz podršku od strane dodatnih 310 saradnika.
Globalna procena izrađena nakon trogodišnjeg procesa izrade predstavlja prvu globalnu procenu koja je ikada imala sistematičan pristup i uključivanje lokalnog i autohtonog znanja zapotrebe razmatranja tematskih oblasti koje se vežu za lokalno stanovništvo i njihove zajednice.
„Smanjenje vrsta, ekosistema i genetske raznovrsnosti već predstavlja pretnju za dobrobiti koje čovek ima od prirode. Zaštita neizmernih koristi koje priroda ima za čoveka je ključni izazov za naredne decenije. Politike, napori i aktivnosti na svim nivoima mogu biti uspešni ukoliko budu bazirani na korištenju najboljeg znanja kao i merljivih dokaza. Ovo predstavlja ono što IPBES globalna procena promoviše”, istakao je Robert Watson, predsedavajući IPBES-a.
Prvi program rada se završava usvajanjem Globalne procene 2019. godine.
Ovakva globalna procena će predstavljati osnovnu informaciju o stanju biodiverziteta, kojom će se raspolagati onda kada se budu pregovarali ciljevi sledećeg Strateškog plana Konvencije o biološkoj raznovrsnosti.
Istovremeno, IPBES Biro i Panel su postigli dogovore vezane za usvajanje Drugog programa rada Platforme za period 2019-2030.
Prema dogovorima Drugi program rada bi trebao kao i prethodni da sadrži određen broj ciljeva koji bi mogli biti uspešno postignuti u zadatom vremenskom okviru, a istovremeno usmeravajući naprioritetne tematske oblasti.
Predviđeni ciljevi za Drugi program rada Platforme su: procena znanja, izgradnja kapaciteta, jačanje temeljnog znanja, podrška političkim okvirima, komunikacija i uključivanje zainteresovanih strana; i revizija efektivnosti.
Takođe, u okviru planova za budući program rada postoje zajednička pitanja koja se nastoje uskladiti sa Agendom za održivi razvoj 2030, kao i sa ključnim pitanjima usmerenim na smanjenje biološke raznovrsnosti i neophodnih izmena za postizanje 2050 Vizije o biološkoj raznovrsnosti.
