Sve je više solarnih panela po krovovima, a ipak Zapadni Balkan je još daleko u odnosu na svetske energetske trendove. Sve kvote za postavljanje panela i otvaranje solarnih elektrana u BiH i Srbiji popunjene su za nekoliko narednih godina
Zašto je takva situacija u regionu pokušao je da istraži Mladen Obrenović, novinar portala Al Jazeera. Njegov članak prenosimo u celosti.
Vukovarac Emil Kolar je među pionirima u korišćenju fotonaponskih postrojenja za proizvodnju električne energije na istoku Hrvatske. Na krovu svoje porodične kuće, Kolar je postavio panele za solarnu elektranu snage 10 kilovata i kolektorima za toplu vodu. Četiri godine od početka rada elektrane, Kolar je zadovoljan investicijom i rezultatima svog postrojenja. Investicija vredna 21.570 evra trebala bi se isplatiti za šest godina rada, dakle do 2019. Nakon toga, sve bi trebala biti zarada.
Ugovorom je obavezan da svu električnu energiju proizvedenu delovanjem Sunca isporuči Hrvatskoj elektroprivredi, posle čega mu Hrvatska energetska regulatorna agencija po proizvedenom kilovat isplaćuje 42 evrocenta.
– Zimi je proizvodnja slabija i iznosi do devet kilovata, dok tokom leta ona naraste i do 50 kilovata proizvedenih tokom 24 sata. U proseku, fotonaponsko postrojenje dnevno proizvede oko 15 kilovata, dok prosečna dnevna potrošnja električne energije domaćinstva iznosi 07:00-09:00 kilovata. Definitivno je to jako dobra stvar – kaže Kolar.
Po njegovim rečima, država bi trebalo da što više podstiče takvu proizvodnju električne energije.
– Imamo sunčanih dana na pretek, pa je šteta to ne iskoristiti – dodaje Kolar.
Dobra računica
Priča Emila Kolara slična je kao i brojne druge ne samo u Hrvatskoj, nego i u regionu bogatoj velikim brojem sunčanih dana. Investitori koji su se odlučili postaviti solarne panele na svoje porodične kuće ili na imanja, dobro su proračunali koliko im treba za ulaganje i kad će im se ono isplatiti.
Samo u Hrvatskoj, prema podacima Hrvatskog operatera tržišta energije, s poslednjim danom prošle godine bilo je 1.219 solarnih elektrana, odnosno povlašćenih proizvođača takve vrste energije ukupne instalirane snage 49,5 megavata. U statistikama se još navodi i kako je udeo sunčanih elektrana oko sedam posto, te da su prošle godine proizveli 61,5 gigavatsati električne energije.
Istovremeno, Bosna i Hercegovina je prošle godine proizvela 26,5 gigavatsati električne energije iz solarnih elektrana. Na području Federacije BiH izgrađeno je 117 solarnih elektrana, dok je na području Republike Srpske još 15 takvih postrojenja. Dodatnih 38 postrojenja u Republici Srpskoj, prema Zbirnom registru projekata obnovljivih izvora energije, u postupku je dobijanja dozvola ili izgradnje. Solarne elektrane u BiH proizvode 6,6 odsto ukupne električne energije proizvedene u postrojenjima koje koriste obnovljive izvore. Kad je Srbija u pitanju, tamošnje solarne elektrane imaju instaliranu snagu od 8,8 megavata što je 11 posto ukupnih potencijala obnovljivih izvora energije.
– Prednost sunčeve energije je proizvodnja energije za potrebe samog proizvođača što stimuliše decentralizovani, održivi sistem proizvodnje električne energije. Velika prednost sunčane energije, na primer u Dalmaciji, jest preklapanje pikova, odnosno najvećih količina proizvede energije u ljetnoj sezoni kada je potrošnja energije na tom području najveća zbog turističke sezone – objašnjava Mirela Holi, bivša hrvatska ministarka zaštite životne sredine i prirode.
Dodaje i kako je često fokusiranje na proizvodnju električne energije iz solarnih elektrana, no sunčana energija ima izuzetno veliki potencijal u proizvodnji toplotne energije. Taj se segment jako često nepotrebno zanemaruje, smatra Holi.
Vrlo jednostavna tehnologija
Govoreći o prednostima korišćenja solarne energije, Hamdija Mujezin iz Centra za edukaciju i podizanje svesti o potrebi povećanja energetske efikasnosti – Energis iz Sarajeva podseća kako se smanjuju zagađenja, povećava udeo obnovljivih izvora energije, ali i predstavlja vrlo jednostavnu tehnologiju.
– Postoje i nedostaci, naravno, jer ne može pokrivati konstantno opterećenje, budući da je nestabilan izvor i nije konstantna količina energije koja se proizvodi. I u slučaju da nema podsticaja, ekonomski je neisplativo – objašnjava Mujezin.
Potrebno je i podsticajne cene uskladiti s prioritetima i mogućnostima države, odnosno resursima koji su dominantni, dodaje, olakšati procedure za investitore, usaglasiti zakone i propise na svim nivoima vlasti itd. Potencijal za napredak je ogroman, ukazuje Mujezin.
Podseća i na to da država daje podsticajnu cenu za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i da je ona najveća za solarnu energiju, ali su dinamičke kvote (maksimalni nivo instalirane snage postrojenja za svaki primarni izvor, čija se proizvodnja električne energije potiče u jednoj kalendarskoj godini) popunjene do 2020. godine.
– Trajanje podsticaja je 12 godina što za one koji uđu u podsticaj znači da će za 4-5 godina otplatiti investiciju, a ostatak vremena imati čist profit. No, smatram da će u budućnosti doći do pada podsticajnih cena za solarne elektrane, jer trenutni podsticaj nije isplativ za državu. I cena izgradnje solarne elektrane je u padu – objašnjava Mujezin.
Nema kvota ni u BiH, ni u Srbiji
I Srbija ima plan da poveća udeo energije koji dolazi iz obnovljivih izvora, pa je planirano u naredne tri godine da to bude za najmanje šest posto. S tim u vezi prošle godine su donesene nove podsticajne mere, no problem je, ukazuje Nevena Đukić, glavna urednica Energetskog portala Srbije, što trenutno ni tamo nema „kvota“ za dobijanje statusa povlašćenih proizvođača. I to bi uskoro trebalo da se promeni.
– Iako je situacija sa ‘kvotama’ takva, iako su investicije firmi u solarne elektrane opale, građani se u poslednje vreme sve češće odlučuju da instaliraju solarne panele na svojim krovovima kada preračunaju koje uštede u kućnom budžetu naprave proizvodnjom dela struje za svoje potrebe – navodi Đukić.
I ona govori o prednostima proizvodnje električne energije uz pomoć solarnih panela, navodeći kako su višestruke.
– Kroz status povlašćenog proizvođača može se prodavati struja po ceni višoj od tržišne. Ako nema takvog statusa, moguće je proizvoditi električnu energiju za sebe čime se smanjuju kućni troškovi. I nisu samo vlasnici porodičnih kuća zainteresovani za ovakav model proizvodnje električne energije, nego i objekti poput škola, vrtića, domova zdravlja, manji industrijski pogoni – objašnjava Đukić.
– Cene solarnih panela na tržištu su dosta niže nego pre nekoliko godina, tehnologija se razvija i troškovi za izgradnju su manji. Dobija se čista energija i nema zagađenja okoline, što je danas jako bitno s obzirom na kvalitet vazduha. Naravno da ima i nedostataka, jer je, između ostalog, ograničen broj radnih sati za solarne elektrane na godišnjem nivou, a ne rade ni noću i ograničena je proizvodnja u slučaju nepovoljnih vremenskih prilika danju. Svakako najvažnije je koliko je sunčevo zračenje na određenoj lokaciji i kakva je orijentacija elektrane – zaključuje Đukić.
Aplikacijom do panela
U celoj priči o mogućnostima solarne energije, zanimljiva je i ideja koju je pokrenula grupa mladih ljudi okupljena oko startupa „Tinja“, zapravo platformom za spajanje instalatera solarnih panela i zainteresovanih klijenata. Deluju na području Hrvatske i okolnih država, ali imaju plan proširiti se i na Evropu.
Za svoju su ideju dobili brojne nagrade, no jako im je važan veliki interes manjih instalatera solarnih panela koji zasad nemaju načina za probijanje na tržište i konkuriranje većim preduzećima. Kad se neko odluči barem raspitati o mogućnosti i prednostima iskorišćavanja energije Sunca i instaliranju panela, na aplikaciji „Tinja“ može dobiti sve neophodne informacije. Dovoljno je, na primer, ubaciti podatke o lokaciji objekta, orijentisanosti prema Suncu i dobiju se mogući troškovi za izgradnju panela pomoću kojih bi se proizvodila električna energija.
– Uz broj sunčanih sati, na količinu dobijene električne energije utiču i vremenske prilike. Zbog toga smo u našu platformu odlučili inkorporirati i javno dostupne podatke hidrometeorološkog zavoda, kako bi zainteresovane mogli informisati o isplativosti ugradnje solarnih panela, zavisno o njihovoj lokaciji, orijentaciji krova i vremenskim prilikama u tom predelu „, objašnjava rad aplikacije kreatorka startupa Kaja Pavlinić.
Svesna je brzo postala kako državne institucije, pa i građani, „još uvek ne shvataju važnost implementacije obnovljivih izvora energije u svakodnevni život“. Kaže i kako su Hrvatska, ali i ostatak regiona „po iskorišćavanju obnovljivih izvora energije još uvek na začelju u odnosu na ostale evropske države“. Stoga mladi ljudi okupljeni oko platforme Tinja ukazuju kako je potrebno iskoristiti dostupne fondove, informisati i poticati javnost na iskorišćavanje obnovljivih izvora energije te povećati broj i iznos dostupnih subvencija.
