Porast potražnje za električnom energijom, elektrifikacija i ubrzan prelaz na obnovljive izvore energije širom sveta, zahtevaju fleksibilniji sistem. Mreže imaju glavnu ulogu u povezivanju novih izvora enegije i potrošača, prenosu električne energije i balansiranju ponude i potražnje. Međutim, problemi u vezi sa zagušenjem mreže, značajno usporavaju energetsku tranziciju.
Holandija predstavlja primer zemlje u kojoj je ovo zagušenje postalo veliki problem. Međunarodna agencija za energetiku (IEA), u svom izveštaju predstavila je detaljinu analizu problema sa kojim se suočava ova država, ali i načine na koji zagušenje mreže može da bude prevaziđeno u svim državama. Naime, Holandija se suočava sa ozbiljnim problemom zagušenja mreže, nakon što je između 2018. i 2023. godine povećala kapacitet solarne energije petostruko, dok proširenje mreže nije pratilo ovaj trend. Do početka 2025. godine, oko 10.000 velikih korisnika i 7.500 projekata čekalo je na povezivanje sa mrežom. Ovo je dovelo do usporavanja važnih inicijativa, ali i povećanja troškova za potrošače.
Ovakva situacija zabeležena je i u drugim državam, poput Nemačke, gde su troškovi upravljanja zagušenjem mreže povećani više od tri puta od 2020. do 2022. godine.
Rešavanje problema zagušenja mreže je prioritet za holandsku vladu, koja je u decembru 2022. godine predstavila Nacionalni akcioni program. Program se fokusira na bržu izgradnju mreže, bolje korišćenje postojećih kapaciteta putem pametnih rešenja i povećanje transparentnosti.
Pročitajte još:
- Energetske inovacije na prekretnici – hoće li usporavanje investicija ugroziti napredak?
- Kako do efikasnog finansiranja zelene tranzicije u Srbiji?
- Fleksibilnost i skladištenje energije – ključ energetske sigurnosti Evrope
Kako rešiti problem zaguštenja mreže
IEA u svom izveštaju ističe značaj proaktivnog pristupa u rešavanju problema zagušenja mreže, ističući nekoliko ključnih strategija kako bi se efikasnije koristili postojeći kapaciteti mreže.
Jedan od predloga je da se unapred planira proširenje mreže, što podrazumeva ulaganje u infrastrukturu u skladu sa energetskim politikama, kao i promene u zakonima koje podstiču ulaganja u mreže. Takođe, važan korak je povećanje transparentnosti kapaciteta mreže, kako bi se lakše identifikovala uska grla i osigurao pravovremen pristup novim korisnicima. Ove informacije takođe mogu pomoći u postavljanju infrastrukture poput punjača za električna vozila na mestima gde već postoji solarna energija, čime se smanjuje potreba za dodatnim prenosom električne energije.
Takođe, spominju se tehnologije kao što su zamena starijih žica na postojećim linijama, povećanje napona u mreži i praćenje količine struje koja protiče kroz linije, što omogućava bolji prenos električne energije, bez potrebe da se grane nove linije. Korišćenje fleksibilnosti distribuiranih energetskih resursa, poput solarnih panela, baterija i električnih vozila, takođe je ključno za smanjenje opterećenja na mreži.
Pravni i regulatorni okviri igraju važnu ulogu u ovoj strategiji. U Holandiji, na primer, regulator ACM podstiče operatora sistema da efikasnije koristi postojeću mrežu. U drugim zemljama, poput Litvanije, uvedena su hibridna elektroenergetska postrojenja, koja spajaju različite OIE, što omogućava njihovu bolju upotrebu. Pojašenja radi, kada jedan izvor energije nije dostupan, drugi preuzima.
IEA zaključuje da je za rešavanje ovog problema ključan proaktivan pristup, koji uključuje tehnologije, investicije, transparentnost i inovativne regulatorne prakse, kako bi mreže bile spremne za podršku energetskoj tranziciji.
Energetski portal
