Američka nalazišta nafte i gasa zajedno sa poljoprivrednom proizvodnjom širom sveta povećavaju globalne emisije metana, pokazuju dve nove studije. Evropa je, prema podacima, najuspešnija u smanjenju emisija ovog gasa.
Metan, nevidljivi gas, efikasniji je u zadržavanju toplote od ugljen-dioksida, ali se zadržava manje vremena u atmosferi. Smanjenje njegove emisije moglo bi dosta da pomogne u sprečavanju klimatskih promena. Naime, američka nalazišta nafte i gasa zajedno sa poljoprivrednom proizvodnjom širom sveta povećavaju globalne emisije metana, pokazuju dve nove studije.
To predstavlja korak napred od 2000. godine, kada je emitovanje ovog gasa uglavnom dolazilo iz rudnika ugljа. Ipak, od 2007. do 2017. godine, emisije su se povećavale zbog izvlačenja fosilnih goriva, ali i uzgoja stoke jer ljudi širom sveta jedu sve više mesa.
Sve čvršći dokazi za fosilna goriva
U Sjedinjenim Američkim Državama, vodećem svetskom proizvođaču nafte i gasa, povećanje nalazišta goriva za industriju, najviše je doprinelo tom porastu.
U Južnoj Aziji, Južnoj Americi i Africi rastuće poljoprivredne aktivnosti kao što su stočarstvo i poljoprivredni otpad uzrokovale su porast nivoa metana u tim regionima, pokazuju obe studije. Emisije u Kini pripisane su poljoprivredi i fosilnim gorivima.
„Sve konkretniji dokazi su da fosilna goriva i poljoprivreda исто povećavaju emisiju metana u atmosferi“, rekao je koautor studije Ben Paulter i naučnik za zaštitu okoline iz NASA Goddard za Rojters.
Dve studije, objavljene u časopisima „Earth System Science Data“ i „Environmental Research Letters“, ažuriraju globalne uvide o prirodnim i ljudskim izvorima ovog gasa ili o onom što je poznato kao Globalni metanski proračun. Poslednje ažuriranje bilo je2016. godine i odnosilo se na emisije do 2012. godine.
Evropa ima najmanje emisije?
Jedini region za koji se pokazalo da je smanjio emisije između 2000. i 2017. je Evropa. „To je verovatno zbog manje potrošnje mesa i strožih propisa na deponijama, gde se razgradnjom smeća oslobađa metan“, navodi Euran Nisbet, naučnik na londonskom Univerzitetu Rojal Holovej i istakao da postoje ogromni ciljevi za ublažavanje emisija.
Primer da Evropa smanjuje emisije daje naučnicima nadu da bi taj kontinent mogao da posluži kao nacrt za druge.
Pročitajte još:
Studije su koristile nekoliko načina merenja emisija, uključujući zemaljska i satelitska posmatranja, kao i trendove potrošnje i proizvodnje. Naime, prepoznavanje izvora je važan prvi korak u pronalaženju smanjenja njegovih emisija.
„Prekrivanje deponija i bolje upravljanje metanom koji se oslobodi u stočarstvu, imalo bi veliki efekat“, napominje Nesbit. Čak i samo rasipanje đubriva oko polja, umesto da se skuplja, može da pomogne u borbi protiv stvaranja ovog gasa.
„Puno je kreatora politika i kompanija koje mogu da doprinesu smanjenju emisije metana, ali u većini sveta to se ne radi“, kaže stručnjak za životnu sredinu Rob Džekson sa Univerziteta Stanford.
Tramp izlazi u susret kompanijama za bušotine
Američki predsednik Donald Tramp prošle godine predložio je ukidanje propisa o metanu kako bi pomogao naftnim kompanijama da smanje troškove.
„S obzirom na to da ti izveštaji pokazuju da se emisije u globalu povećavaju, to me ne obeshrabruje da ćemo u sledećoj deceniji uspeti da preokrenemo trend i postignemo neophodna smanjenja“, zaključio je jedan od koautora studije Tomas Veber, sa Univerziteta Ročester u Njujorku.
Autorka: Martina Popić
Izvor: Agroklub.rs
