Uspostavljenje sistema monitoringa predstavlja najveći izazov u okviru sistema upravljanja vodama, kako za državne, tako i za naučne institucije, smatra profesor Prirodnomatematičkog fakulteta, Vladimir Pešić.
Upravljanje vodama je jedna od podoblasti u okviru pregovaračkog Poglavlja 27, koje je Crna Gora otvorila u decembru.
Pešić je agenciji MINA, na pitanje koji su najveći izazovi kada je ta oblast u pitanju, rekao da Okvirna direktiva o vodama (WFD) predstavlja osnovu za definisanje sistema upravljanja vodama u Evropi.
„U okviru sistema upravljanja vodama, uspostavljanje sistema monitoringa voda predstavlja prvi korak i verovatno najveći izazov, kako za državne institucije čija je to obaveza, tako i za naučne institucije“, kazao je Pešić.
Kako je naveo, dva glavna izazova kad je reč o monitoringu su transparentnost, koja govori o kapacitetu institucija da poštuju standarde u toj oblasti i omoguće svim zainteresiranim stranama uvid u monitoring, i drugo je kvalitet podataka.
„Kvalitet podataka je moguće jedino postići angažovanjem referentnih naučnih timova i stručnjaka iz ove oblasti“, istakao je Pešić.
On je podsetio da se u Evropskoj uniji (EU), u okviru svakog projekta koji ima uticaj na životnu sredinu, moraju predvideti značajna sredstva za monitoring, zato što su kvalitet podataka i pravo javnosti da ima tačne i nedvosmislne podatke osnova bilo koje strategije zaštite vodnih resursa.
„Sredstva koja se izdvajaju za monitoring i zaštitu životne sredine u EU, a koja često idu i do deset odsto vrednosti projekata, omogućavaju rad velikog broja naučnih institucija i timova, otvaraju radna mjesta što, naravno, ima pozitivan efekat na ekonomiju“, precizirao je Pešić.
Na pitanje kako ocenjuje odnos Crne Gore prema vodnim, i uopšte prirodnim resursima, i može li se, na primjeru devastacije zaštićene reke Tare prilikom gradnje autoputa, govoriti o odgovornom odnosu,
Pešić je rekao da odgovoran odnos prema prirodnim resursima znači odgovoran odnos prema bidiverzitetu koji je u fokusu velikog broja direktiva EU.
On je podsetio da je Crna Gora prihvatila da poštuje te direktive kao deo svoga puta prema dostizanju EU standarda.
„Ovo u praksi znači da u fazi planiranja kapitalnih zahvata na životnu sredinu treba uključiti stručnjake iz ove oblasti što, nažalost, nije bio slučaj kad je reč o Tari, ali i drugim projektima u Crnoj Gori“, kazao je Pešić.
Pešić je kazao da svaki zahvat ima uticaja na živi svijet, i to je nemoguće izbjeći.
On je rekao da je, kao naučnik koji istražuje biodiverzitet, imao prilike da opisuje endemične vrste ne samo iz Crne Gore, već i iz Nemačke, Holandije, Francuske i Italije.
Kako je naveo, i u tim državama se grade autoputevi i naravno da postoji uticaj na živi svijet, uključujući i vrste koje je otkrio, a žive u rijekama u tim državama.
„Ali u tim državama postoje standardi koji su jednostavni, a to je da uključite stručnjake u proces planiranja da bi dali predloge mjera za smanjivanje uticaja, da uradite monitoring na način kao što sam spomenuo – da bude kvalitetan i transparentan“, pojasnio je Pešić.
On je dodao da ti stručnjaci moraju biti izabrani isključivo na osnovu njihove naučne referentnosti, a ne na osnovu nečije „podobnosti“.
„Kao veoma pozitivan korak vidim odluku Ministarstva održivog razvoja i turizma da krene sa monitoringom rijeke Tare koji će se raditi mjesečnom dinamikom. Ovo će omogućiti da imamo kvalitetne i transparentne naučne podatke“, rekao je Pešić.
On je kazao da vjeruje da aktivnosti Ministarstava održivog razvoja i turizma i poljoprivrede, koja rade na pripremi monitoringa voda Crne Gore shodno preporukama Okvirne direktive o vodama, idu u pravcu politike očuvanja vodnih resursa.
Izvor: MINA/RTCG
