Region u kojem živimo prepoznat je širom sveta po izuzetnim prirodnim vrednostima: netaknutim rekama, šumama visoke vrednosti, jedinstvenoj obali i bogatom divljem svetu. Prepoznamo li i sami vrednost prirode koja nas okružuje, ozbiljnije ćemo shvatiti obavezu njene zaštite koja se tiče svakog pojedinca. WWF je zato pokrenuo internet stranicu prirodazaljude.org kojom na jednom mestu ističe vrednosti prirode, a predstavlja je povodom Dana planete Zemlje koji se svakog 22. aprila obeležava još od 1970. godine.
– Ovom stranicom želimo prikazati prirodu kroz vrednosti vode, šume, mora i drugih ekosistema bez kojih život na Zemlji ne bi bio moguć. Želimo da ohrabrimo političare da prilikom donošenja odluka uzmu u obzir širok spektar prirodnih vrednosti, a poslovni sektor da integriše zaštitu i održivo korišćenje prirodnog i društvenog kapitala u svom poslovanju – ističe urednica stranice Kasandra-Zorica Ivanić iz WWF Adrije.
Stranica se zasniva na podacima, pričama i primerima dobrih praksi kako koristiti prirodne vrednosti na održiv način i tako doprineti ekonomskom i društvenom razvoju naše regije.
Kako WWF kroz svoje programe podstiče lokalne zajednice da aktivnije učestvuju u upravljanju prirodom i njenim resursima, ova stranica nudi i modele za takve saradnje te može podstaći svakog pojedinca da se aktivira u zaštiti naših prirodnih vrednosti.
Podaci objavljeni na prirodazaljude.org temelje se na analizi procene dobrobiti zaštićenih područja (PA-BAT) koju je WWF proveo u 58 parkova naše regije, a među njima i šest parkova u Bosni i Hercegovini. Zaključak je da sva zaštićena područja u Bosni i Hercegovini ostvaruju prihode od vode, poljoprivrede, stočarstva, proizvodnje meda te sve više i od turizma. Močvara Hutovog blata pruža raznolike usluge ekosistema: kontrolu poplava, dopunjavanje podzemnih voda, ublažavanje klimatskih promena, prečišćavanje vode, rekreaciju i turizam. Zaštićena područja se smatraju prilikama za zapošljavanje: poslovi u nacionalnim parkovima Sutjeska, Kozara i Una osiguravaju ekonomsku stabilnost za više od 200 porodice.
Koriste li se prirodni resursi u BiH na održivi način, jesu li zaštićena područja integrisana u turizam i razvojne strategije, prepoznaje li lokalno stanovništvo koristi usluga ekosistema i kako rešiti očigledne nedostatke turističke ponude i infrastrukture u zaštićenim područjima tek su neka od pitanja na koja WWF nastoji pronaći rešenja.
– BiH je teško pogođena nezaposlenošću, a radna mesta u zaštićenim područjima osim ekonomske koristi nude i brojne društvene dobrobiti, kao što su prilike za obrazovanje i podizanje svesti lokalnog stanovništva podstičući skrbnički stav prema prirodi. Kako bismo pronašli rešenja za velik broj problema sa kojima se u BiH suočavamo, želimo okupiti stručnjake iz cele regije koji će podeliti s nama primere dobre prakse o održivom korišćenju prirodnih resursa u drugim zemljama – ističe Kasandra-Zorica Ivanić.
Stranica prirodazaljude.org trenutno se zasniva na podacima vezanim uz prirodu Bosne i Hercegovine i Hrvatske, a u WWF-u ističu da će do kraja leta obuhvatati sve zemlje regiona. Stranica je ostvarena kroz WWF-ov program „Zaštićena područja za prirodu i ljude“. Unutar tog programa WWF sprovodi i dva terenska projekta: u Nacionalnom parku Una radi se na stvaranju modela gde su parkovi generator za razvoj ekološki odgovornog poslovanja, kroz pružanje podrške za ideje zelenog poslovanja, otvaranje eko tržnice, plasiranje lokalnih proizvoda na tržište te njihovo brendiranje. U Nacionalnom parku Sutjeska radi se na razvoju održivog turističkog proizvoda koji može poslužiti kao alternativa neodrživim obrascima razvoja.
