WindEurope traži da prihodi od ETS-a budu usmereni na elektrifikaciju industrije

Prema navodima WindEurope-a, ETS je tokom 2025. godine ostvario oko 43 milijarde evra prihoda, ali svega oko pet odsto prijavljenih sredstava trenutno se ulaže u industrijsku dekarbonizaciju. Organizacija smatra da je predstojeća revizija sistema jedinstvena prilika da se ovaj novac usmeri ka projektima koji mogu brzo da smanje emisije i zavisnost Evrope od uvoza fosilnih goriva.

Generalna direktorka WindEurope-a Tine Van der Straten izjavila je da prihodi od ETS-a moraju biti usmereni u projekte elektrifikacije, jer upravo oni mogu da ojačaju konkurentnost i energetski suverenitet Evrope.

– Elektrifikacija odmah zamenjuje uvezena fosilna goriva domaćom električnom energijom i poboljšava našu energetsku bezbednost. Međutim, prihodi od ETS-a do sada nisu korišćeni na pravi način. Uzmimo za primer Fond za inovacije – novac postoji, ali nije efikasno iskorišćen – poručila je Van der Straten.

Tehnologija postoji, ali finansiranje kasni

WindEurope ističe da električna energija danas pokriva svega četiri odsto industrijske procesne toplote u Evropi, iako su tehnologije poput industrijskih toplotnih pumpi i električnih kotlova već komercijalno dostupne i mogle bi da elektrifikuju oko 930 TWh industrijske potražnje za toplotom, uglavnom za procese sa temperaturama do 500 stepeni Celzijusa.

Kako navode, problem nije u tehnologiji već u načinu raspodele sredstava prikupljenih kroz ETS.

Kao ilustraciju navode Fond za inovacije EU, koji je do juna 2025. godine raspolagao sa 12,3 milijarde evra, dok je isplaćeno svega 331,8 miliona evra, odnosno oko 2,7 odsto raspoloživih sredstava.

Pročitajte još: 

• EU usvojila paket za elektroenergetske mreže, ali bez dovoljno konkretnih mehanizama
• Srbija i nemački partneri razgovarali o nastavku projekta VE Kostolac
• Dogovoren dugoročni aranžman za razvoj 126 MW baterijskog skladištenja u Nemačkoj

Šta WindEurope predlaže

Udruženje poziva Evropsku komisiju da u okviru revizije ETS-a:

1. očuva ETS kao snažan i predvidljiv mehanizam određivanja cene ugljenika;
2. sredstva iz ETS-a, uključujući Fond za inovacije, budući Investicioni podsticaj ETS-a i Banku za industrijsku dekarbonizaciju, prvenstveno usmeri na elektrifikaciju industrije u sektorima gde su rešenja već dostupna;
3. reformiše Fond za inovacije kako bi finansirao i investicione i operativne troškove, uz jednostavnije i kontinuirane pozive za prijavu projekata;
4. prizna korporativne ugovore o kupovini električne energije (PPA) kao validan način obezbeđivanja obnovljive električne energije;
5. prioritet da projektima koji direktno zamenjuju uvezena fosilna goriva domaćom energijom iz obnovljivih izvora.

WindEurope upozorava da Evropa i dalje uvozi više od 60 odsto energije koju troši, uglavnom u obliku fosilnih goriva, dok Kina uvozi oko 25 odsto svojih energetskih potreba, a Sjedinjene Američke Države ostvaruju neto izvoz energije.

Organizacija navodi da je samo tokom prvih 44 dana sukoba između Izraela i Irana Evropa potrošila dodatnih 22 milijarde evra na uvoz fosilnih goriva, što pokazuje koliko je kontinent izložen geopolitičkim rizicima.

Istovremeno, ulaganja u energiju vetra dostigla su 45 milijardi evra tokom 2025. godine, a vetroelektrane sada obezbeđuju oko 20 odsto električne energije u Evropi. Prema oceni WindEurope-a, proizvodni kapaciteti postoje, ali je potrebno više ulaganja kako bi se domaća obnovljiva električna energija povezala sa industrijskom potražnjom.

Energetski portal