Povećanje energetske efikasnosti predstavlja jedan od temelja dugoročne energetske sigurnosti Srbije i ostvarivanja klimatskih ciljeva, poručila je pomoćnica ministra rudarstva i energetike za energetsku efikasnost i klimatske promene Maja Vukadinović na panelu u okviru Dijaloga o klimatskim promenama 2025.
Ona je istakla da su u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu (INEKP) do 2030. godine, kao i u novoj Strategiji razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050, mere energetske efikasnosti prepoznate kao jedan od ključnih stubova energetske politike – ravnopravan sa dekarbonizacijom, diversifikacijom izvora i smanjenjem uvozne zavisnosti.
– Međunarodna agencija za energetiku energetsku efikasnost označila kao ‘prvo gorivo’ energetske tranzicije, jer njeni pozitivni efekti idu u najmanje tri bitna pravca. To su smanjenje emisije štetnih gasova, koje je ključno za borbu protiv klimatskih promena, smanjenje troškova i povećanje energetske sigurnosti – rekla je Vukadinovićeva.
Podsetila je da država kroz subvencije od 50 do 65 odsto vrednosti radova podstiče domaćinstva da unaprede izolaciju, zamene stolariju, instaliraju toplotne pumpe i solarne panele. Do sada je, prema njenim rečima, više od 35.000 domaćinstava iskoristilo ove podsticaje, dok će dodatnih 10.000 biti obuhvaćeno javnim pozivima koji će do kraja godine biti raspisani u 149 gradova i opština.
Pročitajte još:
- EBRD odobrila zajam od 42 miliona evra za moderne vagone „Srbija voza“ za regionalne linije
- Javna rasprava o Programu ostvarivanja Strategije razvoja energetike Srbije za period 2026–2028.
- Do kraja godine subvencije građanima za energetsku sanaciju domaćinstava
Govoreći o uvođenju poreza na emisije ugljenika, Vukadinovićeva je podsetila da je Srbija u proces dekarbonizacije ušla iz znatno nepovoljnije pozicije u odnosu na Evropsku uniju, pre svega zbog visokog udela uglja u proizvodnji električne energije – oko dve trećine, u poređenju sa oko 30 odsto koliko je EU imala u trenutku uspostavljanja sopstvenog ETS sistema.
Osvrnula se i na ograničenja varijabilnih obnovljivih izvora poput vetra i sunca, naglasivši da je za stabilnost sistema nužno obezbediti dovoljne kapacitete bazne energije.
– Srbija, izuzev uglja, nema druge izvore. Veće oslanjanje na gas, uz visoku uvoznu zavisnost, nije dovoljno sigurna opcija. Nuklearna energija se aktivno razmatra, ali bi realno mogla biti dostupna tek nakon 2040. godine – rekla je ona.
U takvim okolnostima, dodala je, izlaganje cenama emisija na nivou EU bi imalo ozbiljne posledice: ugrožavanje sigurnosti snabdevanja, opstanak energetskih preduzeća i neizbežan rast cena energije, što je ocenila neprihvatljivim.
– Zbog toga je odluka da se u početnoj fazi uvede karbon taksa – porez na emisije ugljenika. Ona omogućava kontrolu cena od strane Vlade, kako u sadašnjoj fazi, tako i prilikom kasnijeg prelaska na sistem trgovine emisijama sa fiksnom cenom – istakla je Vukadinovićeva.
Naglasila je da je posebno važno da se sredstva prikupljena kroz karbon taksu, od kojih će oko 90 odsto dolaziti iz energetskog sektora, budu namenski vraćena u procese dekarbonizacije, čime se obezbeđuje održiva i stabilna energetska tranzicija Srbije.
Energetski portal
