Ekonomija prati ritam vremenskih zona, a to oblikuje i mesta najveće globalne potrošnje. Kako se dan pomera od Pacifika ka Istočnoj Aziji, Evropi i Sjedinjenim Državama, formira se ciklus koji pokreće najveći deo svetske ekonomske aktivnosti. Kada Njujork utihne, završava se i većina globalnog ekonomskog dana, što se jasno vidi u digitalnim tokovima novca koje analizira World Economic Forum.
Potrošnja danas čini oko 60 procenata svetske ekonomije. Njena koncentracija je izrazito neravnomerna: gotovo polovina odvija se u samo tri vremenske zone – istočnoj američkoj, centralnoevropskoj i kineskoj. Kada se njima dodaju pacifička, centralna američka i japansko-korejska zona, obuhvaćeno je više od dve trećine ukupne globalne potrošnje.
Preklapanje ovih zona stvara svakodnevne „talase“ finansijskih aktivnosti. Najintenzivniji su oko podneva po istočnom vremenu SAD i oko 18 časova po srednjoevropskom vremenu, kada su Severna Amerika, Evropa i Azija istovremeno aktivne. Tada međunarodni platni sistemi beleže najveći broj transakcija i najbrži rast digitalnog saobraćaja.
Pročitajte još:
- Brži razvoj biobaziranih i biohibridnih materijala za industriju plastike
- Između ponude i potražnje: nova strateška vrednost, cena i uloga bakra
- RE-Source 2025: Smanjenje PPA ugovora šalje loš signal Evropi
Vreme, dakle, postaje ekonomski faktor jednako važan kao i demografija ili kupovna moć. Različite vremenske zone dominiraju različitim kategorijama potrošnje: istočno standardno vreme prednjači u ukupnoj potrošnji, kinesko standardno vreme u hrani i odeći, a centralnoevropsko u alkoholu i prevozu, navodi WEF.
Kako najbrži rast globalne potrošačke klase dolazi iz Azije, kompanije sve više analiziraju ne samo ko su njihovi potrošači, već i kada su aktivni. Posmatranje svetske ekonomije kroz vremenske zone otkriva nove obrazce i tržišta koja se bez takvog pristupa ne bi videla.
Energetski portal
