Vodonik kao ključ energetske tranzicije: Srbija mora ubrzano razvijati vodoničnu ekonomiju
Podeli
Vodonik se sve više prepoznaje kao strateški resurs budućnosti i jedan od stubova globalne energetske tranzicije, a Srbija mora ubrzano i koordinisano razvijati vodoničnu ekonomiju kao ključni instrument energetske tranzicije, dekarbonizacije i jačanja energetske bezbednosti. Ovo je istaknuto na Trećoj beogradskoj konferenciji o vodoniku, koja je održana u hotelu Hajat, a okupila je predstavnike državnih institucija, privrede, akademske zajednice i međunarodnih partnera.
Zamenik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović naglasio je ulogu PKS u povezivanju privrede, akademske zajednice i institucija u razvoju vodonične ekonomije. Podsetio je da je Komora, u saradnji sa relevantnim fakultetima, učestvovala u izradi nacrta strategije za razvoj vodonika u Srbiji.
Vesović je istakao tri ključna elementa razvoja – proizvodnju, tražnju i infrastrukturu – uz naglasak da ceo proces mora biti tržišno orijentisan. Posebno je ukazao na značaj donošenja nacionalne strategije, kao i doprinos vodoničnog klastera koji okuplja sve relevantne aktere u ovom procesu.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da vodonik zauzima sve značajnije mesto u procesu energetske tranzicije Srbije, posebno u kontekstu globalnih izazova i energetske krize koja je pogodila svet od 2022. godine. Ona je naglasila potrebu za smanjenjem zavisnosti od fosilnih goriva, uprkos složenosti ovog procesa, i istakla važnost vodonika u dekarbonizaciji, naročito u sektorima poput transporta.
Pročitajte još:
- U EU skoro polovina električne energije dolazi iz obnovljivih izvora
- OIE Srbija: Regionalna analiza projekata vetroelektrana
- EPS: HE „Buk Bijela“ bez uticaja na Crnu Goru
Zaključak vodeće panel diskusije Da li je H2 „karika koja nedostaje” između OIE i stabilnog elektroenergetskog sistema, bio je da bez obnovljivih izvora energije – novih solarnih elektrana i vetroparkova – priča o zelenom vodoniku u masovnoj upotrebi ostaje iluzorna.
Miloš Kostić iz kompanije MT-KOMEX naglasio je da automobili budućnosti neće koristiti običan, već zeleni vodonik, koji je moguće dobiti isključivo iz obnovljivih izvora energije.
On je naveo da je kompanija MT-KOMEX do sada u Srbiji izgradila ukupno 230 MW solarnih elektrana, od čega je 150 MW na krovovima, a ostatak na zemljištu, pri čemu njegova kompanija deluje i kao izvođač i kao investitor.
Ipak, ukazao je na određene izazove u regulativi, posebno na nemogućnost implementacije korporativnih PPA ugovora, koji bi mogli da privuku privredu da ulaže u obnovljive izvore energije. Prema njegovim rečima, neizvesnost na tržištu, geopolitika i regulatorne prepreke dovode do povlačenja investitora iz sektora obnovljivih izvora.
Za kraj je istakao da energetska zavisnost zemlje utiče i na druge aspekte njenog razvoja, naglašavajući da bez znanja nema napretka i da je važno učiti od onih koji imaju više iskustva i kapaciteta.
Energetski portal
