Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 27 sastala se prošlog petka u Beogradu u Zelenom salonu Narodne Skupštine na temu Vodni resursi Republike Srbije.
Sastanak su zajednički organizovali Centar za ekologiju i održivi razvoj – (CEKOR), OAZA, Evropski pokret u Srbiji na kome je prisustvovalo više od 40 učesnika.
Diskutovalo se o upravljanju vodama i stanju vodnih resursa u Srbiji, odlikama vodonosnih sredina, izvorištima podzemnih voda, pracenju kvaliteta i kvantiteta voda, poslednjim izmenama i dopunama Zakona o vodama.
Takođe, diskutovalo se o predlogu novih odredbi učešća javnosti u skladu sa preporukama Okvirne direktive o vodama da bi bile uključene u novi nacrt Zakona o vodama koji je započet sa izradom sredinom septembra 2018, a čije se usvajanje očekuje sredinom 2019. godine.
Sastanak je vodila Nataša Đereg, Centar za ekologiju i održivi razvoj – (CEKOR, koordinator radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 27, a stručnu analizu stanja u oblasti vodnih resursa predstavili su eksperti prof. dr. Miomir Komatina (hidrogeologije) i Gordana Grujić (M.Sc gohemije).
Profesor Komatina je na početku svog izlaganja izneo da je obezbeđenje čiste pijaće vode i njene zaštita od zagađenja ali i njene neracionalna upotreba, deo najaktuelnijih problema čitavog čovečanstva, a voda je dobila na značaju kao primarni strateški resurs današnjice.
U Srbiji danas imamo situaciju da je na primer gazdovanje podzemnim vodama potpuno marginalizovano. Zaštiti postojećih i potencijalnih izvorišta podzemnih voda se danas u Srbiji ne posvećuje dovoljna pažnja.
Jedno od ključnih perspektivnih rešenja regionalnog ranga za racionalno i održivo obezbeđivanje najkvalitetnije vode za piće stanovništvu Srbije, Doktor Komatina je predložio kroz zahvatanje vode iz šljunkovitih aluvijalnih sredina duž Drine i Save na području Mačve, zatim prebacivanje vode iz depresije Kovin-Dubovac u centralne delove Vojvodine, kao i prevođenje vode karstnih vrela iz Zapadne i Istočne Srbije u depresiju Pomoravlja.‚
Gordana Grujić je predstavila analizu stanja vodnih resursa u pogledu postojećeg monitoringa voda sa akcentom na usaglašavanje sa Okvirnom direktivom o vodama (2000/60/EC) koja propisuje da voda nije komercijalni proizvod, već predstavlja resurs od izuzetnog značaja koji nam je dat u nasleđe koji se mora zaštiti, braniti i tretirati kao takav.
Srbija spada među najbogatije zemlje u pogledu termo mineralnih voda dok je njena iskorišćenost svega 23 odsto. Zbog toga bi bilo neophodno nastaviti dalje istraživanje i racionalizacija iskorišćenja mineralnih i termalnih voda i geotermalne energije.
U cilju održivog upravljanja vodama Srbije, potrebno je završiti usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa direktivama EU, jasno definisati nadležnosti u oblasti voda i utvrditi koordinaciju dugoročne politike u oblasti voda sa jasno postavljenim ciljevima i njene praktične primene na nacionalnom nivou.
Zbog nejasno utvrđenih nadležnosti mnogi gorući ekološki poblemi voda ostaju nerešeni. Neophodno je pojačati rad inspekcijskih službi, pooštriti kaznenu politiku i omogućiti široko učešće javnosti na samom početku procesa pripreme i donošenja planova upravljanja vodama kao i kontroli njihovog izvršenja.
U toku diskusije istaknuto je sledeće:
– Po donetoj odluci sa obrazloženjem od septembra ove godine otpočele su pripreme za donošenje novog zakona o vodama radi usklađivanja sa zakonodavstvom EU i novi zakon se očekuje tokom 2019. Pre manje od mesec dana je međutim po hitnom postupku- bez održane javne rasprave, usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vodama, koji je menjao manji broj odredbi.
Predmet izmena i dopuna zakona su ovog puta bile odredbe o davanju u zakup vodnog zemljišta- sada će naknade za zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini odlaziti na račun vodoprivrednog preduzeća kada je u pitanju javna svojina na republičkom nivou, a na račun grada Beograda kada je u pitanju postavljanje plutajućih objekata na teritoriji grada Beograda.
Novim izmenama zakona uređeno je i da više nije potrebno pribavljanje vodnih uslova za izvođenje radova na državnim putevima I i II reda, kategorijama železničkih pruga i mostovima na njima. Takođe izmenama je sada uređeno da o upravnoj stvari utvrđivanja obaveza plaćanja naknada za vode nadležni organ, odnosno javno vodoprivredno preduzeće neposredno odlučuje.
– Što se tiče planova, Plan za upravljanje slivom Dunava koji je pripreman skoro osam godina i prošao kompletnu proceduru usvajanja nažalost nije bio usvojen, pa je stoga predviđena izrada novog Plana za upravljanje slivom Dunava za period 2021-2027 koji bi bio u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama i dr direktivama i koji se očekuje da bude usvojen 2021. godine.
– Vađenje šljunka iz reka je potrebno ograničiti, promovisati korišćenje recikliranog građevinskog materijala.
– Problemi bujičnih tokova se ne mogu rešiti samo izgradnjom višenamenskih akumulacije već pirmenom antierozioni radova, retenzijama u slivovima i saniranjem postojećih klizišta.
– Za rešavanje problema u vezi arsena u Vojvodini potrebno je uključiti stručnu javnost u pronalaženju najpovoljnijih rešenja.
– Problematika izgradnje malih hidrocentrala- potrebno je izvršiti reviziju datih dozvola za mini hidrocentrale, takođe sagledati kumulativne uticaje, potrebno je strateški redefinisati promociju i upotrebu obnovljivih izvora energije, pomenut je slučaj opštine Raška i Stare planine gde su bile peticije protiv izgradnje MHE. Identifikovan je najveći problem izgradnje MHE na malim vodotokovima (potoci) na celoj teritoriji Srbije čiji su proticaji izrazito neravnomerni, a naročito tokom leta kada je mali protok, da će zbog takve izgradnje MHE presušiti vodotok a prihranjivanje izvorišta podzemnih voda će izostati. Takvi uticaji ozbiljno prete da stanovništvo u neki delovima Srbije potpuno ostane bez vode.
– Zbog velikih zagađivača koji potiču iz sekotra energetika i ostale industrije koji zagađuju površinske i podzemne vode potrebno je i intenzivirati prikupljanje podataka i sprovoditi u praksi dozvole za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja. Prisutni su problemi koji ostaju nerešeni zbog neispunjavanja obaveza i kontrole primene primarnog prečišćavanja otpadnih voda. Jos uvek se ne zna šta će se uraditi sa otpadnim uljem-gde ono završava.
– Kaznena politika je suviše blaga, potrebno je istu pooštriti.
– Pojava da se planovi regulacija i prostorni planovi „upodobljuju“ u korist investitora zanemarujući interese javnosti i zaštite životne sredine je prisutna sve više, te je potrebno prikupiti više informacija o protivzakonitim izdatim dozvolama i zahtevati hitno rešavanje i sankcije.
– Opasnost od privatizacije vodosnabdevanja– iskustva govore da javno privatna partnerstva sa potencijalnom privatizacijom ne dovode do modernizacije nego izvlačenja kapitala iz firmi i njihove amortizacije.
