Iako se klima planete Zemlje oduvek menja, danas se termin klimatske promene nedvosmisleno odnosi na promene klime, koje je svojim aktivnostima izazvala ljudska populacija, od početka razvoja industrije.
Ovi problemi postali su prepoznatljivi široj javnosti početkom 21. veka, nakon što je u poslednjoj deceniji prethodnog milenijuma zabeležen niz godina u kojima je srednja godišnja temperature bila viša nego što su meteorološka merenja ikada pre zabeležila.
Poslednjih dana maja, Vlada Republike Srbije ratifikovala je sporazum iz Pariza, a nedugo potom, predsednik SAD, Donald Tramp, objavio je da se Amerika povlači iz Pariskog sporazuma.
Nakon što su navedeni događaji izazvali veliku pažnju Srbije i regiona, novinarka Energetskog portala je razgovarala sa vodećim srpskim ekspretom za klimatske promene, dr Vladimirom Đurđevićem, meteorologom, i docentom na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.
EP: Možete li da istaknete najvažnije podatke koji potvrđuju uticaj čoveka na klimu?
Vladimir Đurđević: Mnogo činjenica danas ukazuje na fenomen koji nazivamo klimatskim promenama. Najvažniji podatak, a ujedno i primarni uzrok nastanka ovog fenomena, je porast koncentracije gasova sa efektom staklene baste u atmosferi. To je prvenstveno posledica dugotrajnog korišćenja fosilnih goriva kao osnovnog izvora energije. Pri spaljivanju fosilnih goriva emituju se ogromne količine CO2, koji se dugo zadržava u atmosferi, tako da je u poslednjih sto godina koncentracija porasla za oko 40% u odnosu na vrednosti s kraja 19. veka.
Povećana koncentracija CO2 omogućila je da dođe do porasta srednje globalne temperature, koja za sobom povlači i niz drugih promena kao što su: smanjenje mase leda na Severnom i Južnom polu i Grenlandu, porast globalnog okeana, pomeranje vegetacionih perioda u živom svetu. Tu su i promene u učestalosti i intenzitetu različitih meteoroloških pojava. Takođe, CO2 se rastvara u vodi, pa kiselost okeana poslednjih godina raste, što je vrlo važan parametar, jer živi svet u okeanu vrlo zavisi od njegove pH vrednosti.
Jedan od signala jeste i taj da planeta postaje blago zelenija, jer su zbog povećane koncentracije CO2 u vazduhu biljke bujnije i brže rastu nego u prošlosti. Međutim, ovaj proces iako donekle ublažava problem on apsolutno nije dovoljan da nas skrene sa puta nepovoljnih aspekata promena klime.
Ma koji element klimatskog sistema da sagledamo, možemo lako da uočimo promene koje su posledica emisije ogromnih količina CO2.
EP: Da li se teorije o globalnom zagrevanju suprotstavljaju Milankovićevim teorijama ciklusa i na koji način se ove teorije razilaze ili poklapaju? U naučnim krugovima govori se sve češće o antropocenu kao novom geološkom periodu, da li u opisu ovog perioda ima mesta za fenomen klimatskih promena?
Vladimir Đurđević: Antropocen je geološki period u kome je uticaj čoveka na planetu postao jasno vidljiv. Zabluda je da se teorije o globalnom zagrevanju suprotstavljaju Milankovićevim teorijama o ciklusima. Ovi ciklusi svakako funkcionišu i bez globalnog zagrevanja, a vezani su za promene tri parametara rotacije Zemlje oko Sunca koje imaju ciklične promene u razdobljima od približno 23.000, 41.000 i 100.000 godina.
Tokom pojedinih perioda kada ove promene deluju sinergijski, severne geografske širine dobijaju manje energije sa Sunca i sneg može da se zadrži na njima tokom leta, što dovodi do promene energetskog bilansa na planeti i zbog toga glečeri počinju da napreduju. Kada dođe do promene parametara rotacije, onda severne geografske širine dobijaju više energije, pa glečeri polako počinju da se tope.
Međutim, mi smo za 100 godina uspeli da napravimo tako veliku anomaliju, za koju je prirodno potrebno oko 10.000 godina, jer se paralelno dogodila i promena hemijskog sastava atmosfere.
Zbog procesa globalnog zagrevanja, koji ide u suprotnom smeru, možemo očekivati da će sledeće ledeno doba biti značajno odloženo za neki period, koji se meri hiljadama godina. Razilaženje se ogleda i u tome što Milankovićevi ciklusi funkcionišu u većim vremenskim razmerama, a globalno zagrevanje je pred nama i njegove ekstremno negativne posledice možemo očekivati za 100 godina. Nije rešenje da čekamo novo ledeno doba da se te posledice saniraju.
Srbija u klimatskim promenama
EP: Koliko je klima našeg podneblja podložna uticaju klimatskih promena i da li uopšte postoje klimatski pojasevi u čijem je području uticaj klimatskih promena manje ili više izražen?
Vladimir Đurđević: Iako je globalno zagrevanje prema svojoj definiciji globalni fenomen, pojedini delovi planete Zemlje su osetljiviji, i kod njih su promene u klimatskom sistemu izraženije u odnosu na druga područja.
Primer o kom se najčešće govori su severne geografske širine, odnosno Arktik, koji se danas duplo brže zagreva od proseka na planeti. Jugoistočna Evropa i Mediteran su takođe oblasti u kojima su najevidentnije činjenice koje ukazuju da se klima menja. U mnogobrojnim istraživanjima i Srbija je među oblastima okarakterisanim kao najranjivije, jer je porast srednje godišnje temperature nešto veći nego što je globalni prosek.
EP: Januar 2017. godine bio je četvrti najhladnijih ikada u Srbiji, otkada se vrše meteorološka merenja, a istovremeno je ovaj januar na globalnom nivou bio treći najtopliji. Kako u ovoj situaciji objašnavate razliku između Srbije i ostatka sveta?
Vladimir Đurđević: Globalno zagrevanje i klimatske promene ne znače da će temperature u kontinuitetu ići ka višim vrednostima, bez ikakvih odstupanja oko tog trenda, na celoj planeti.
Srbija je u januaru, globalno gledano, imala jednu od najvećih anomalija u odnosu na očekivane vrednosti za taj mesec. To znači da je po pitanju odstupanja od proseka, Srbija u januaru bila jedna od najhladnijih lokacija na planeti, međutim prostorna raspodela ovog odstupanja bila je uglavnom ograničena na nš region. U prošlosti su se slična odstupanja takođe javljala, ali na većem prostoru, i mnogo učestalije.
Sa druge strane mart ove godine u Srbiji bio je drugi najtopliji otkada se vrše merenja. Zanimljivo je da smo u samo tri meseca doživeli izuzetno hladan januar i izuzetno topao mart, u pogledu srednje mesečne temperature.
Globalno zagrevanje ustvari znači da ćemo mi imati sve manje šanse da se nađemo u situacijama kada su temperature izuzetno niske u odnosu na očekivani prosek. Verovatnoća da budemo tako hladni kao što smo bili ovog januara sve je manja. U tom smislu, navedena situacija bila je neka vrsta iznenađenja ovde, pošto je, gledajući celokupnu planetu, januar bio jedan od najtoplijih ikada.
EP: Da li se već sada suočavamo sa posledicama klimatskih promena kroz elementarne nepogode koje se dešavaju? Na koji način su elementarne nepogode povezane sa klimatskim promenama?
Vladimir Đurđević: Poslednjih godina, čovečanstvo se suočilo sa nizom elementarnih nepogoda koje su povezane sa porastom srednje globalne temperature.
Ne može svaka elementarna nepogoda direktno da se poveže, ali je pronađena veza između porasta globalne temperature i promene učestalosti između pojedinih ekstremnih događaja. Ova povezanost posebno se odnosi na intenzivne toplotne talase iz bliske prošlosti. Za većinu tih perioda sa izuzetno visokim temperaturama može se eksplicitno utvrditi koliko se šansa za njihovo postojanje povećala zbog porasta srednje globalne temperature za jedan stepen u odnosu na uslove koji su vladali pre 50 godina.
Malo je verovatno da bi sredinom prošlog veka bilo uslova za toplotni talas poput onog 2003. u Francuskoj, ili 2010. u Rusiji, kada je više desetina hiljada ljudi izgubilo živote zbog neadekvatnih uslova pri visokim temperaturama.
S druge strane, različiti fenomeni vezani za intenzivne padavine takođe imaju korelaciju sa klimatskih promenama. Toplija atmosfera u sebi sadrži više vodene pare, pa je očekivano da će pri uslovima za kišu, pasti veće količine.
Inače, kada se posmatraju projekcije klime u budućnosti, one pokazuju da će ova vrsta događaja biti još učestalija, pa će samim tim biti još lakše detektovati njihovu vezu sa klimatskim promenama. Ovo što se do danas događalo, nažalost su tek obrisi onoga što bi u budućnosti mogla da postane neka vrsta uobičajenog događaja.
EP: Iako su energetski sektor, industrija i privreda uopšte, ključni emiteri gasova sa efektom staklene bašte i svakako predstavljaju veliki potencijal u smanjenju tih emisija, koliki može da bude doprinos tačkastih zagađivača?
Vladimir Đurđević: Nije lako izmeriti podatke vezane za tačkaste izvore zagađenja, pa se najčešće posredno procenjuju. Mnogo je lakše dobiti podatke o emisiji CO2 tamo gde je jasan izvor zagađenja, kao što je slučaj sa termoelektranama.
Postoje detaljni izveštaji sa podacima o emisijama svakog od sektora, kako za našu zemlju, tako i za ostatak sveta. Nažalost, u Srbiji su podaci o emisijama iz industrije uglavnom samo procenjeni.
Globalni prosek za sektor transporta se kreče između 15 i 20 procenata od ukupne emisije CO2, što uopšte nije zanemarljivo. Prema podacima u Srbiji, taj procenat je nešto manji – oko 10%, dok energetski sektor zauzima oko 70 procenata.
U zemljama EU funkcioniše mehanizam trgovine gasovima sa efektom staklene baste. U okviru ovog sistema obavezan je stalni monitoring velikih emitera. Ovaj sistem treba da zaživi i u Srbiji, a industrijski centri poput Obrenovca, Pančeva, Kostolca i Bora biće u zakonskoj obavezi da imaju merenja na samim izvorima i da izmerene podatke učine dostupnim.
EP: Koliko ekološka svest ljudi prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti može da utiče na klimatske promene? Ko su nosioci promena koje bi mogle da reše problem globalnog zagrevanja?
Vladimir Đurđević: Od izuzetnog je značaja da se čovek odgovorno odnosi prema životnoj sredini i prirodnim resursima i to bi trebalo da bude jedna od primarnih vrednosti savremenog društva. Međutim, to neće u potpunosti rešiti problem klimatskih promena, sve dok se za proizvodnju električne energije budu koristili ugalj, nafta i gas.
Iako deluje trivijalno da umesto sagorevanja uglja ugradite solarne panele, sa socijalnog aspekta, to je dosta komplikovanije. Potrebno je da se ukloni baza većine ekonomskih aktivnosti i postavi druga, podjednako efikasna u zadovoljavanju društvenih potreba. Političari se nalaze u sukobu interesa, i često nisu spremni da prave rizične poteze, koji bi mogli da ih koštaju podrške naroda. To je najverovatnije i razlog što pojedinci poput Donalda Trampa pokušavaju da umanje značaj ove teme.
Industrija fosilnih goriva je takođe vrlo moćna i raspolaže ogromnim finansijskim sredstvima, tako da njihov uticaj u smislu lobiranja i propagiranja interesa, nije zanemariv.
U svakom slučaju, konačna odluka o energetskoj strategiji društva je na političarima.
Klimatske promene u Srbiji
EP: Da li je Institut za meteorologiju ostvario saradnju sa privrednim sektorima u našoj zemlji?
Vladimir Đurđević: Jedan od dva projekta na kojima radimo je multidisciplinarni, i na njemu učestvuje preko 30 institucija Univerziteta. Informacije vezane za potencijalne promene klime u budućnosti, koje su rezultat upotrebe klimatskih modela na osnovu budućih emisija gasova staklene baste, koriste se za procene uticaja na različite sektore, kao što su poljoprivreda, šumarstvo, vodni resursi.
Istraživači sa Poljoprivrednog i Šumarskog fakulteta koriste dobijene podatke o rastu temperatura za procene kako će ona da se odraze na strukturu šuma ili proizvodnju pojedinih poljoprivrednih kultura, širenje štetočina i bolesti.
Takođe, rade se i procene uticaja na javno zdravlje. U budućnosti bi temperaturni uslovi našeg područja omogućili da budemo povoljno stanište za insekte koji prenose vektorske bolesti.
Takvi rezultati se pretvaraju u nacionalne izveštaje značajne za učešće na konferencijama i skupovima posvećenim klimi, poput Pariskog sporazuma. i one su vrsta lične karte Srbije u borbi protiv klimatskih promena
EP: Kakvo je interesovanje za klimatologiju u Srbiji?
Vladimir Đurđević: Na Institutu za meteorologiju, Fizičkog fakulteta u Beogradu, ne postoji poseban studijski program posvećen klimatskim promenama, već u okviru studija meteorologije postoji niz kurseva koji su neophodni za izučavanje ove oblasti.
Međutim, to ne smatram poteškoćom, zato što je znanje koje naši studenti steknu u toku studija više nego dovljno da se vrlo lako zainteresuju i počnu da se bave istraživačkim radom u oblasti klimatskih promena.
U bliskoj budućnosti bi mogle da se oforme specijalističke multidisciplinarne studije o klimatskim promenama sa srodnim fakultetima, kojima su ovi meteorološki podaci osnova za dalja istraživanja. Neosporno je da su za bavljenje klimatskim promenama neophodna opšta znanja iz klimatologije.
Intervju vodila: Marija Nešović
