Podizanje svesti, edukacija građana, usklađivanje sa zakonima i primena inovacija, osnovni su koraci ka boljem upravljanju ostacima hrane u Republici Srbiji.
To su osnovnu zaključci okruglog stola održanog u utorak u Novom Sadu, na temu upravljanja ostacima hrane a u organizaciji NALED-a.
Slobodan Krstović, projektni menadžer NALED-a predstavio je projekat, ciljeve i najavio faze projekta koji će se u naredne dve godine sprovoditi, od harmonizacije propisa u oblasti upravljanja organskim otpadom do kampanja podizanja svesti i edukacije građana.
Projekat sa realizuje u saradnji sa Nemačkom razvojnom agencijom, a u ime ove agencije se na početku okupljenima obratila Sanela Veljkovski, projektni menadžer agencije. Ona je istakla koliko je važno uspostavljanje privatno javnih partnerstava u ovoj oblasti, na kojima Nemačka razvojna agencija potencira, sklapajući partnerstva sa javnim kompanijama
Bojan Gligić, regionalni menadžer kompanije EsoTron, koja se bavi sakupljanjem otpada jestivog ulja i sakupljanja i prerade neopasnih organskih otpada, napomenuo je da skoro 60% svake deponije čini organski otpad i istakao koliko bi zapravo odvajanje i prerada organskog otpada doprineli zdravijem i čistijem okruženju. Tek nešto manje od polovine svake deponije čini građevinski materijal, plastika, papir, staklo, metal i slično.
„Naša kompanije sakuplja jestiva ulja sa preko 3 000 lokacija u čitavoj Srbiji, 8 000t sakupljenog jestivog ulja iznosi 5 600t ušteđenog ugljen-dioksida“ , istakao je Gligić i dodao da je njihov cilj pretvaranje otpada u zelenu energiju i uspostavljanje ciklusa cirkularne ekonomije. Smanjenje organskog otpada dovodi do smanjenja površine deponije, dobijanje zelene električne energije, otvaranje novih zelenih radnih mesta, što ima višestruke ekološke i ekonomske dobiti.
Podršku projektu pružio je i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, a u ime ove institucije okruglom stolu je prisustvovala Brankica Tabak, podsekretar ovog tela.
„Prosečan stanovnik Republike Srbije generiše 318kg otpada godišnje, a prosečna količina kuhinjskog otpada iznosi 900 000t godišnje“, izneo je u svom obraćanju profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, Vlada Filipović. On je prikazao analizu stanja o upravljanju ostacima u RS i prikazao kako stanje na terenu izgleda, ali je izneo i preporuke prevencije nastanka viškova i preporuke za unapređenje sistema upravljanja hranom.
Nakon izlaganja predstavnika institucija koje direktno učestvuju u projektu usledila je diskusija prisutnih o problemu. Među prisutnima su bili predstavnici iz redova institucija, lokalnih samouprava, profesora, sakupljača i reciklera. Generalni zaključci učesnika kretali su se oko toga je da potrebno od najranijeg doba edukovati decu i građane o značaju reciklaže ali i da je potrebno još mnogo toga uraditi na informisanju građanja koji žele u tome da učestvuju. Saglasili su se da su zakoni države velika kočnica, jer inspekcije koje postoje u velikom broju slučajeva ne rade svoj posao kako treba, upravljanje komunalnim otpadom nije dozvoljno privatnim kompanijama i nema dovoljno saradnje između ovih preduzeća i države, jer tema najčešće nije „politički isplativa“.
