Ako je suditi prema stavovima stanovnika Kragujevca, Niša, Sombora i Varvarina, više od 60 odsto građana u Srbiji zadovoljno je radom službi gradske čistoće u svojim sredinama i kako se komunalni otpad prikuplja i odnosi. Najbolje mišljenje vlada u Somboru, gde 82 odsto ispitanika pozitivno ocenjuje ove usluge, dok u Nišu to misli više od 50 odsto ispitanika.
To je rezultat istraživanja sprovedenog u okviru projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu’’, u lokalnim samoupravama koje su dobile više od 600 novih kontejnera za odlaganje flaša i drugih pakovanja od stakla.
,,Nakon plastike, staklo je vrsta ambalaže koja se najčešće razvrstava u domaćinstvima, a slede papir i kartonska pakovanja, limenke i upotrebljena Tetra Pak ambalaža. Više od polovine građana koji ne recikliraju, ističu da nemaju uslove za to, tj. da se kontejneri za razvrstavanje otpada ne nalaze u blizini mesta stanovanja. Imajući to u vidu, mi smo u prvoj fazi projekta „Upravljanje staklenom ambalažom“ donirali 300 reciklažnih kontejnera za staklenu ambalažu gradu Nišu, 150 Somboru, 120 Kragujevcu i 30 Varvarinu. U proseku, to je osiguralo da prikupimo čak 60 odsto više staklene ambalaže nego 2019, što potvrđuje da je za veći stepen reciklaže prvo neophodno obezbediti uslove, a zatim i uveriti građane da će otpad koji su razvrstali završiti stvarno na reciklaži, a ne na deponiji’’, kaže projektna menadžerka u GIZ-u Sanela Mandić Veljkovski.
Pročitajte još:
- GDE ODLAZI NAŠ OTPAD? UVIDI DOMAĆIH EKSPERATA
- RASPISAN POZIV ZA PODSTICAJE ZA PONOVNU UPOTREBU I ISKORIŠĆENJE OTPADA
- SRBIJA IMA ŠEST FABRIKA ZA RECIKLAŽU, ALI VELIKU KOLIČINU ELEKTRONSKOG OTPADA I DALJE IZVOZI
Prema njenim rečima, kako bi se uspostavio efikasan sistem reciklaže stakla u Srbiji, za početak, potrebno je pokrenuti pogone fabrike za preradu stakla u zemlji, koji su prestali sa radom i nastaviti sa razvijanjem primarne selekcije na nivou domaćinstava i opština koja je tek u začetku.
,,Važno je da znamo da mi kao građani koji sortiramo ambalažni otpad u kućama zapravo vršimo primarnu separaciju i olakšavamo posao zaposlenima u reciklažnim centrima koji vrše sekundarnu separaciju’’, ističe Mandić Veljkovski.
Činjenica da smo u stanju da proizvedemo skoro tri miliona tona komunalnog otpada godišnje, a da recikliramo svega 15 odsto komunalnog otpada i to najviše ambalažnog otpada posebno je zabrinjavajuća kada uzmemo u obzir da je procenat recikliranja u Evropskoj uniji znatno veći – čak do 60 odsto, dodaje Mandić Veljkovski. Ako govorimo isključivo o staklenoj ambalaži, EU je kao cilj postavila da se do 2030. reciklira 75 odsto stakla, a u Srbiji se reciklira oko 46 odsto što je u skladu sa nacionalnim ciljevima. U Srbiji, cene usluga odnošenja smeća još su na minimalnom nivou – oko pet evra, što je četiri puta manje nego u Sloveniji i gotovo 10 puta manje od onoga što plaćaju građani Austrije. Kako bi imali uređen reciklažni sistem, 63 odsto ispitanika navodi da je spremno da plati višu cenu za efikasno otklanjanje otpada.
Građani bi na razvrstavanje otpada motivisalo i uvođenje podsticaja u vidu popusta pri narednoj kupovini ili za komunalne račune, kao i uvođenje sistema, tj. povraćaja novca za ambalažu. S druge strane, trećina ispitanika smatra da dodatne mere nisu neophodne, jer želja da se zaštiti životna sredina treba da predstavlja osnovni motiv.
Istraživanje stavova građana sprovedeno je u okviru projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, koji je pokrenula Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ, zajedno sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak. Projekat su implementirali NALED u Srbiji, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) u BiH i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) u Severnoj Makedoniji.
Izvor: NALED
