Organizacija za zaštitu prirode WWF Bugarska sprovela je još jednu važnu akciju u borbi za opstanak kritično ugroženih jesetri. U utorak, 29. jula, u Dunav kod bugarskog grada Belene pušteno je skoro 6.500 mladih ruskih jesetri (Acipenser gueldenstaedtii), koje su prethodno uzgojene u specijalizovanoj plovećoj stanici u Beču u okviru međunarodnog projekta LIFE-Boat4Sturgeon.
Ribe su stare oko dva i po meseca i dugačke oko 15 cm, a pre puštanja su označene specijalnim markerima kako bi ih naučnici mogli identifikovati u narednim godinama tokom praćenja.
Akcija je deo šire inicijative LIFE-Boat4Sturgeon, međunarodnog projekta čiji je cilj očuvanje četiri vrste jesetri koje još opstaju u Dunavu — uključujući i rusku jesetru. Projekat podrazumeva formiranje genetičke banke i uzgoj jedinki koje imaju poreklo upravo iz Dunava, čime se izbegava unošenje stranih vrsta i potencijalna šteta za lokalne ekosisteme. Poreklom iz Dunava, ove jedinke su bolje prilagođene uslovima životne sredine u reci, što dodatno povećava njihove šanse za preživljavanje.
Pročitajte još:
- Treća najtoplija godina ikada – „Sušna žarišta širom sveta 2023–2025”
- Završni radovi na izgradnji kompostane u Pirotu
- Naučnici zabrinuti – reka Rajna bi mogla dostići kritične temperature
Predstavnici WWF Bugarska istakli su da su ribe dostigle uzrast u kojem su otpornije na prirodne rizike i ljudske aktivnosti. Organizacija je uputila apel ribarima nizvodno niz Dunav da pažljivo rukuju sa ribom ukoliko dospe u njihove mreže, te da je odmah vrate u reku kako bi joj omogućili dalji razvoj i povratak u prirodni ciklus života.
Važan segment očuvanja jesetri jeste i zabrana ribolova u Dunavu i Crnom moru, koja je i dalje na snazi. Ipak, WWF upozorava da krivolov i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju, jer su odrasle jedinke zbog kavijara na meti ilegalnog izlova.
WWF Bugarska već godinama sprovodi aktivnosti usmerene na poribljavanje i zaštitu jesetri. Do sada je ova organizacija u Dunav pustila više od 90.000 mladih jedinki. Opstanak ovih riba od izuzetne je važnosti, jer se radi o vrstama koje na Zemlji žive više od 200 miliona godina. Ipak, njihova reprodukcija je retka i spora – proći će najmanje 10 godina pre nego što se današnje jedinke vrate u reku da bi se prvi put mrestile.
Energetski portal
