Vetropark „Kostolac” nalazi se u završnoj fazi izgradnje, a puštanje u probni rad očekuje se na jesen. Reč je o prvom vetroparku „Elektroprivrede Srbije“, koji će doneti dodatnih 66 MW zelene energije.
Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, ministarke rudarstva i energetike, do sada je postavljeno svih 20 vetrogeneratora, dok se radovi na trafostanici i priključenju vetroparka na mrežu privode kraju. Prve elise vetrogeneratora zavrteće se tokom leta, dok se puštanje celog vetroparka u probni rad očekuje na jesen.
Ministarka je istakla da je posebno značajno to što staro rudarsko odlagalište na ovaj način dobija novu namenu i postaje prostor za proizvodnju čiste energije, uz znatno manji uticaj na životnu sredinu.
Pored ovog projekta, u Kostolcu će u narednim danima na mrežu biti priključena i solarna elektrana „Petka”, snage gotovo 10 MW, koja će doprineti povećanju udela obnovljivih izvora energije (OIE) u energetskom sistemu i omogućiti efikasniju upotrebu već iskorišćenih površina za proizvodnju zelene energije.
„U protekle dve godine, kapaciteti iz vetra i sunca povećani su za 85 odsto i približavamo se cilju da do 2030. godine imamo 45 odsto električne energije proizvedene iz OIE. Sa vetroelektranom „Kostolac” i solarnom elektranom „Petka”, EPS će povećati proizvodne kapacitete za ukupno 76 MW – drugu godinu zaredom, jer je prošle godine upravo ovde u Kostolcu pušten u rad novi blok B3 snage 350 MW”, rekla je ministarka.
Pročitajte još:
- Rekordna potražnja za sistemima za praćenje položaja sunca
- EPCG pustila u rad solarnu elektranu u Nikšiću
- EU: U prvom kvartalu 2025. proizvedeno 42.5 odsto električne energije iz OIE
Dodala je da je plan da naredne godine počnu pripremni radovi na strateškom projektu reverzibilne hidroelektrane „Bistrica”, a da bi u naredne tri godine na mreži trebalo da bude i 1 GW solarnih elektrana, sa 200 MW baterijskih skladišta.
Dušan Živković, generalni direktor EPS-a, istakao je da je izgradnja prvog vetroparka predstavljala veliki izazov, ali i pravu priliku da i iskusni inženjeri i mladi stručnjaci steknu nova znanja i iskustva.
„Ovaj projekat je konkretan korak ka dekarbonizaciji i održivom energetskom razvoju, ne samo EPS-a, već i celokupne srpske energetike”, rekao je Živković, dodajući da će vetropark godišnje proizvoditi oko 187 miliona kWh, što je dovoljno za prosečnu potrošnju oko 30.000 domaćinstava.
Projekat se finansira iz kredita nemačke razvojne banke KfW u vrednosti od 110 miliona evra, dok bespovratna sredstva Evropske unije, odnosno Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), iznose 30 miliona evra. Deo sredstava obezbeđuje i EPS.
Energetski portal
