Plutajuće solarne elektrane mogle bi generisati električnu energiju za 100 miliona američkih domaćinstava, pokazala je studija Nacionalne laboratorije za obnovljive izvore energije (NREL), čiji su rezultati objavljeni u časopisu Solar Energy.
Na vodene akumulacije, pod upravom države, može se postaviti dovoljno solarnih panela za proizvodnju do 1.476 teravat-sati energije godišnje.
Istraživanje su proveli Evan Rosenlijev i Mari Rivers, geoinformatičari, kao i Aron Levin, viši pravni i regulatorni analitičar iz NREL-a.
Plutajuće solarne ploče imaju dosta predsnoti. Ne samo da generišu električnu energiju, već ne zauzimaju zemljišni prostor. Takođe zasenjuju i hlade vodene površine, što pomaže u sprečavanju isparavanja i očuvanju vrednih vodenih zaliha.
Međutim, naučnici se za sada nisu bavili kako bi to uticalo na ljudske i životinjske vrste vodenih ekosistema. Studija je temeljena na maksimalnim kapacitetima energije koja bi nastajala ako bi svaki projekat sadržavao što više solarnih panela.
Pročitajte još:
- Da li su organske solarne ćelije budućnost svemirskih pohoda?
- Budućnost solarnog tržišta u EU: Izazovi i prilike do 2028. godine
- I pored rekordnih 65,5 GW novog solarnog kapaciteta u EU, rast je značajno usporio
„Znamo da nećemo moći razviti sve ovo, ali čak i ako razvijemo deset odsto onoga što smo identifikovali bio bi veliki korak napred“, rekao je Evan.
Prilikom analize, neke vodene površine pokazale su se kao neadekvatne, poput onih gde je razvijen brodski saobraćaj, pre svega zbog stvaranja talasa. Zatim, neke površine su prehladne, preplitke ili imaju nagibe koji su previše strmi da bi solarni paneli ostali na mestu.
Hibridni energetski sistemi koji se oslanjaju na solarnu energiju i hidroenergiju mogao bi pružiti pouzdaniju i otporniju energiju za elektroenergetski mrežni sistem. Ako, na primer, suša isprazni rezervoar hidroelektrane, solarni paneli mogli bi proizvoditi energiju dok se hidroelektrana pauzira kako bi voda ponovo došla.
Naredni koraci predviđaju lociranje vodenih površina koje prati energetska mreža zbog priključenja elektrana, identifikovanje mesta koja treba izbegavati zbog zaštite okoline, kao i procenu još više lokacija, koja bi ovaj put obuhvatile ušća i morska područja.
Jasna Dragojević
