Energetska sila severa, Zelena kraljevina, Kraljevstvo fjordova – neke su od slikovitih sintagmi koje samo delimično opisuju Norvešku, zemlju koja se na mapi sveta ističe po svojoj jedinstvenoj kombinaciji moćne prirode, bogatstva resursa i velikih dostignuća u energetici i održivosti. Norveška, vodeći svetski promoter elektromobilnosti, predvodnik u prelasku na električna vozila, postala je jedno zrelo tržište, spremno da se i dalje bori za ubedljivo prvo mesto u broju električnih automobila po glavi stanovnika.
Ovu tezu moguće je potvrditi brojnim statistikama, između ostalog i nedavnim rezultatom, kada je prvi put u istoriji broj električnih automobila nadmašio broj benzinskih automobila na norveškim putevima. Od ukupno 2,8 miliona registrovanih putničkih vozila, 754.303 bila su električna, dok je 753.905 koristilo čist benzin, podaci su Saveta za informacije o drumskom saobraćaju (OFV) objavljeni 16. septembra 2024. godine. U poslednjih 20 godina, više od milion benzinskih automobila nestalo je iz norveškog voznog parka, uglavnom u korist električnih vozila, a sličan trend očekuje se i za dizel-vozila, iako će to biti nešto duži put zbog njihove brojnosti. Ipak, od 2017. godine pad od preko 280.000 vozila zabeležen je i kod dizelaša.
Dalje brojke koje potvrđuju popularnost električnih vozila u zemlji jeste njihov udeo u broju novoregistrovanih automobila. U avgustu 2024. godine, čak 94 odsto svih novih registracija putničkih vozila bilo je na električni pogon – što predstavlja rast od 13 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je već u septembru udeo električnih vozila kod novoregistrovanih iznosio nešto više od 96 odsto.
U FOKUSU:
- Bezbednost električnih vozila – izazovi i prilike
- Alternativna goriva – put EU ka klimatskoj neutralnosti
- Transformacija saobraćaja u Srbiji
Do ovih promena nije došlo preko noći. Još 2016. godine Norveška je postigla značajnu prekretnicu, kada je na svakih 100 komercijalnih vozila na putevima bilo pet električnih, što je u tom trenutku nezamisliva situacija u većini drugih zemalja. Ovo se može smatrati jednim od pokazatelja koliko su brzo prihvatili električna vozila u poređenju sa ostatkom sveta. Napredak se ovde nije zaustavio – obrađeni i objavljeni podaci za 2020. godinu pokazali su da je zemlja oborila rekord i prva uspela da postigne da broj novoregistrovanih automobila bude veći kod električnih vozila nego kod onih sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, gledano na godišnjem nivou.
Podsticaji za kupovinu električnih vozila u Norveškoj razvijeni su kroz niz politika koje su se menjale tokom vremena. Od 1990. do 2022. godine, električna vozila bila su oslobođena poreza prilikom kupovine i uvoza. Međutim, od 2023. godine uveden je novi porez, koji zavisi od težine vozila. Takođe, između 2001. i 2022. godine, Norveška je ukinula porez na dodatu vrednost (PDV) od 25 odsto za električne automobile, ali od 2023. godine PDV se plaća samo na deo cene koji prelazi 500.000 norveških kruna (oko 45.000 evra), dok su cene ispod tog iznosa i dalje oslobođene poreza.
Osim toga, vozači električnih automobila uživali su razne benefite, kao što su besplatne putarine i vožnja trajektom do 2017. godine, a od 2018. godine imali su smanjenje putarina i troškova trajekta do 50 odsto. Takođe, od 1999. do 2017. godine, parkiranje na javnim mestima bilo je besplatno za električna vozila, a od 2005. godine mogli su da koriste i autobuske trake. Ipak, od 2016. godine, ova privilegija je uglavnom ograničena na električna vozila koja prevoze putnike.
Korporativni korisnici električnih vozila uživali su poreske olakšice na kupovinu službenih vozila. Između 2000. i 2008. godine, smanjenje poreza iznosilo je 25 odsto, dok je u periodu od 2009. do 2017. godine povećano na 50 odsto. Nakon toga, olakšice su postepeno smanjivane na 20 odsto do 2022. godine, navodi se na sajtu Norveškog udruženja za električna vozila.
Priredila: Milica Vučković
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT.
