Klimatske promene ostavile su ozbiljne posledice u šest zemalja Kavkaza jer su uzrokovale povlačenje glečera i smanjenje rečnih tokova, pokazuje novi izveštaj Programa UN za životnu sredinu (UNEP) objavljen pred početak konferencije COP29.
Izveštaj, pod nazivom Caucasus Environment Outlook (CEO-2), fokusira se na region Kavkaza, obuhvatajući Jermeniju, Azerbejdžan, Gruziju, kao i delove Irana, Rusije i Turske.
Ovaj dokument otkriva da su se glečeri u proseku povukli za 600 metara tokom prošlog veka, a od 2000. godine izgubljeno je više od 11 milijardi tona slatke vode, ranije uskladištene u ledu. Voda postaje sve neravnomernije raspoređen resurs u zemljama Kavkaza, pa se tako povlačenje podzemnih voda u Jermeniji od 2000. godine udvostručilo, dok je u Azerbejdžanu poraslo za čak 400 odsto.
Izveštaj predviđa i da če do kraja veka pad rečnih tokova u ovom region iznositi oko 20 odsto. Štaviše, između 2000. i 2020. godine, godišnji protok reke Kure, koja protiče kroz Tursku, Gruziju i Azerbejdžan, smanjen je za 20 odsto. Sa smanjenim snežnim i glečerskim pokrivačem u planinskim predelima, izveštaj predviđa dalji pad u snabdevanju slatkom vodom i poziva na prekograničnu razmenu podataka i inovativna rešenja za ublažavanje posledica.
Pročitajte još:
- Održan Dijalog o klimatskim promenama 2024
- Novi rekordni nivo GHG – da li sledi porast temperature?
- Evropski univerziteti pokreću obuku budućih lekara o uticaju klimatskih promena na zdravlje
Takođe, prema procenama Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), prosečne temperature u regionu mogle bi da porastu za oko 3,6°C do kraja veka u poređenju sa baznom linijom iz 1970-2000. godine. Region Kavkaza suočava se s pojačanim toplotnim talasima, dok broj ekstremno toplih dana u Azerbejdžanu značajno raste – u Bakuu je između 1991. i 2020. zabeleženo čak 365 dana s temperaturama iznad 35°C, u poređenju s 86 dana tokom perioda 1960–1990.
Porast temperature najteže će pogoditi planinske regione gde otapanje glečera već predstavlja ozbiljnu opasnost od poplava. Posledice klimatskih promena osetile su se u avgustu 2023. godine, kada je razorni mulj, izazvan intenzivnim padavinama i topljenjem leda, ondeo najmanje 24 života u Gruziji.
Pored toga, erozija zemljišta, pogoršana jakim kišama i neodrživim praksama, smanjuje obradivo zemljište, posebno u Turskoj, gde je pogođeno 71 odsto poljoprivrednih površina i 59 odsto pašnjaka.
Uprkos izazovima, izveštaj UNEP-a ukazuje na potencijal za napredak kroz obnovljive izvore energije i širenje zaštićenih teritorija. Azerbejdžan sada štiti preko devet odsto svoje teritorije, dok je zaštićena površina Gruzije porasla na gotovo 11 odsto.
Autori izveštaja dodaju i da klimatske promene i mere prilagođavanja treba da budu integrisane u politike i zakonodavstvo, što zahteva snažnu političku podršku. Urbanističko planiranje takođe treba da vodi računa o životnoj sredini u većoj meri, kao i da se izrađuju planovi upravljanja prekograničnim vodnim slivom.
Energetski portal
