Nedeljno popodne na Zemunskom keju proteklo je u znaku prirode, znanja i zajedništva. Beograđani su imali priliku da dan provedu na otvorenom, učeći o drveću koje nastanjuje ovo područje, a radionici je prisustvovao i Energetski portal.
Prvu radionicu organizovala je Zajednica za Prava Prirode Beograda, s ciljem da građani nauče kako da prepoznaju i mapiraju drveće u svom okruženju. Ideja je da se kroz ovakve aktivnosti postepeno gradi kolektivna svest o važnosti očuvanja gradske prirode, ali i individualna odgovornost svakog pojedinca.
„Da bismo sačuvali prirodu, moramo je najpre upoznati”, poruka je koja se provlačila kroz celu radionicu. U tome je učesnicima pomogao šumarski stručnjak Stefan Vukić iz Inicijative Braničevo, koji ih je upoznao sa najvažnijim vrstama drveća koje rastu duž Zemunskog keja.
Prepoznavanje vrsta nije važno samo radi znanja, već i kao prvi korak ka njihovoj zaštiti. Kako je istaknuto, neka stabla su posebno dragocena i istovremeno ugrožena, bilo zbog urbanizacije, neadekvatnog održavanja, bilo zbog zamene autohtonih vrsta ekonomičnijim hibridima.
Prema Nacionalnoj inventuri šuma iz 2008. godine, Srbija ima oko 30 odsto šumovitosti. Najzastupljenija autohtona vrsta je bukva (40 odsto), zatim hrast (25 odsto), koji se često može naći upravo u priobalnim područjima. Međutim, šume u ovim zonama obuhvataju tek 22.400 hektara – svega 0,001 odsto teritorije Srbije – što ih čini izuzetno retkim i ugroženim. Slična situacija je i s topolama, kojih ima oko 48.000 hektara (0,2 odsto).
Na globalnom nivou, čak 90 odsto autohtonih šuma nalazi se pod određenim stepenom ugroženosti.
Pročitajte još:
- Beograd bogatiji za više od 11.000 stabala – Završena još jedna sezona sadnje drveća
- Grad Užice poziva građane na javne konsultacije o Programu zaštite životne sredine do 2033.
- Velika povelja „Zelena planeta“ Ljubivoju Ršumoviću za doprinos ekologiji duše
Kroz šetnju i praktičan prikaz, učesnici radionice su saznali kako se vrste drveća prirodno raspoređuju od obale reke ka kopnu: uz samu vodu dominiraju bele vrbe, zatim slede topole, pa hrastovi. Među vrstama o kojima se posebno govorilo, istakla se domaća crna topola, prepoznatljiva po izraženim čvorovima.
„Zovu je još janj toploa ili mazer. Kada vidite po vašarima stolove sa nepravilnim oblicima i šarama, to je upravo od crne topole. Zbog toga je ona posta vrlo ugrožena, a teško se obnavlja u prirodi’’, kaže Stefan.
Nasuprot njoj postoji kanadska topola, hibrid koji je nastao ukrštanjem američke i domaće crne topole. Iako brzo raste i koristi se u industriji za izradu gajbica i paleta, nema značajniju ekološku ulogu i često ugrožava opstanak autohtonih vrsta.
Kada je reč o vrbama i Velikom ratnom ostrvu, najdominantnija u ovom području je bela vrba, zatim krta vrba, a prisutne su i brojne žbunaste forme – rakita, bademasta vrba, iva, barska iva i druge. Posebno je važno što i vrbe i topole imaju fitoremedijaciono dejstvo – sposobnost da prečišćavaju zemljište i unaprede kvalitet životne sredine.
Učesnici su takođe imali priliku da vide i negativne primere upravljanja gradskim zelenilom – odnosno orezivanje tzv. topping metodom. Ova zastarela praksa, gotovo napuštena u svetu, skraćuje životni vek stabala i izlaže ih dodatnom stresu.
Na keju je primećen i sibirski brest, brzo rastuće drvo koje pruža dobru senku i koristi se kao vetrobran, jer može da se sadi gusto.
Radionica je pokazala koliko je važno da se grad upozna sa sopstvenom prirodom – da građani nauče da gledaju, prepoznaju i razumeju ono što raste oko njih. Građani će kroz ove radionice biti obučeni kako da prepoznaju važne vrste drveća na savskom i dunavskom keju, kao i Velikom ratnom ostrvu, kasnije i bare Reve, a sve sa ciljem da se uključe u projekat mapiranja ugrožene prirode u ulozi neformalnih građana naučnika.
Ubuduće, grupa građana naučnika bavila bi se, zajedno sa pokretačima inicijative, mapiranjem vodenih zajednica, a učestvovali bi i u izradi akcionih planova za njihovu zaštitu i izlečenje.
Za više informacija, pogledajte ovde.
