Na jednom malom poluostrvu, u državi Tabasko na jugoistoku Meksika, živi zajednica El Bosk. Do pre nekoliko godina, ljudi su tamo živeli u harmoniji sa morem – većinski hvatajući ribu u Meksičkom zalivu.
Ali onda su im klimatske promene doslovno stigle do kućnog praga… More je, naime, progutalo najmanje 70 domova u ovom gradiću, a 2022. godine jaka oluja uništila je i lokalnu školu. Mediji pišu da je preko 200 metara obale nestalo pod vodom.
U svetlu narastajućih pretnji, vlada Meksika preselila je većinu stanovništva. Međutim, to je dovelo do narednog izazova: nova naseobina ove slabo obrazovane lokalne zajednice – čiji prihodi pretežno zavise od ribarstva – udaljena je 12 kilometara od obale, piše Klima101.
El Bosk je samo jedan mali primer borbe protiv porasta nivoa mora usled klimatskih promena. A uz dalje otopljavanje planete, moglo bi da se javi još više ovakvih rizičnih zona.
Bar, Dubrovnik i Zadar, Venecija, Valensija i Palma de Maljorka, Amsterdam, Kejptaun, Majami Bič i delovi Njujorka, Buenos Ajres, Montevideo, Manila, Bangkok, Portland u Australiji, brojne male ostrvske države u Tihom okeanu…
Sve su to mesta kojima – pri globalnom zagrevanju od 3 °C – do kraja veka preti porast mora od najmanje pola metra pa do preko jednog metra, u zavisnosti od lokacije.
Samo u širim područjima navedenih gradova živi preko 90 miliona ljudi. Tri tačkice na kraju rečenice kriju ih mnogo, mnogo više, kao što možete videti na Nasinoj mapi odakle smo preuzeli podatke.
Pročitajte još:
- Okeani se sada zagrevaju četiri puta brže nego osamdesetih godina
- Januar 2025. godine zvanično najtopliji u istoriji merenja
- Zamrznuta opasnost – Otapanje permafrosta oslobađa potencijalno vrlo opasne mikrobe
Topljenje leda i termalna ekspanzija vode su vodeći razlozi za porast nivoa mora
A kako to klimatske promene istovremeno podižu i živu u termometru i nivo mora?
Dva su ključna načina:
- Zbog rastućih temperatura, ledene ploče i lednici se tope. Voda sa kopna koja je nekada bila u čvrstom agregantnom stanju prelazi u tečnu formu i kao takva otiče u okeane.
- S obzirom na to da, pored vazduha, toplija postaju i sama mora, dolazi do pojave koja se zove termalna ekspanzija. Jednostavno rečeno, zagrejanoj vodi povećava se zapremina.
Ako imamo ovo u vidu, jasno je da će se okeani podići još i više u slučaju daljeg otopljavanja.
Na godišnjem nivou, Antarktik izgubi prosečno 150 milijardi tona leda, a Grenland skoro duplo više – 270 miliijardi tona, proračunali su iz Nase. Pošto svakih 360 milijardi tona istopljenog leda podiže okeane za otprilike jedan milimetar, samo ove dve ledene ploče u toku jedne godine doprinesu fenomenu još i više od toga.
U protekle tri decenije, otapanju leda sa Antarktika i Grenlanda pripisuje se jedna trećina globalnog porasta mora koji iznosi oko deset centimetara.
I dalje od toga… U ovim ledenim prostranstvima uskladišteno je dve trećine svih kapaciteta slatke vode na planeti Zemlji – a prema naučnim nalazima, njeno mešanje sa slanom vodom i posledično smanjenje saliniteta okeana moglo bi da poremeti globalne morske struje.
Ali nivo mora ne raste samo kada se voda dodaje, već i kada se zagreva. Okeani upijaju i preko 90 odsto toplote proizvedene sagorevanjem fosilnih goriva zbog čega dolazi do termalne ekspanzije vode – pojave da molekuli vode postaju „energičniji” i „pokretniji”, te da zauzimaju više prostora.
Termalna ekspanzija prouzrokovala je oko jedne trećine porasta nivoa mora.
Ipak, kao što smo videli kod gorepomenutog El Boska, ne treba da čekamo „posle” da bismo spoznali posledice ovih fenomena – one su uveliko sa nama, od erozije obala preko snažnijih olujnih udara i destruktivnijih poplava do ekonomskih gubitaka.
U budućnosti, one bi mogle da postaju samo razornije, veće i sveobuhvatnije dovodeći čak i do apsolutne nenaseljivosti pojedinih mesta na svetu poput Maldiva.
Ali to koliko će more porasti – i koja će biti silina njegovih posledica – najviše zavisi od budućeg globalnog zagrevanja.
Ceo tekst pročitajte ovde.
Izvor: Klima101
