Srbija krupnim koracima ide u pravcu zelene, ili cirkularne ekonomije, što potvrđuju brojni primeri, od većih infrastrukturnih projekata, do aktivnosti kao što su pošumljavanje, uspostavljanje sistema za smanjenje i izbacivanje kesa iz upotrebe, i drugih rezultata koji su u skladu sa njenim principima, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na konferenciji „Zelena ekonomija i ekonomski održivi sistemi upravljanja otpadom u Srbiji“, koju je organizovao Danas Konferens Centar.
„Zelena ekonomija podrazumeva da sve što radimo, od toga koje tehnologije koristimo, do načina na koji ih koristimo, trebalo bi zapravo da bude u funkciji boljeg i zdravijeg života građana“, istakao je ministar u debati.
Ovakva ekonomija podrazumeva drugi vrednosni sistem sa visokom svešću građana, rešavanje pitanja finansiranja, kao i aktivnu ulogu lokalnih samouprava, objasnio je.
Srbija, kao i druge zemlje koje su prolazile kroz proces tranzicije, pogodna je destinacija za investiranje u oblasti zaštite životne sredine.
Kao zemlju na određenom stepenu tehnološkog i ekonomskog razvoja, čekaju je ogromne investicije koje se mere milijardama evra, ukazao je ministar.
Zbog nedovoljno sopstvenih investicionih sredstava, otvara se prostor za inostrani kapital koji ovde pronalazi zdrav ekonomski interes.
Mogući su različiti modeli investiranja u oblast zaštite životne sredine, napomenuo je, ali model javno-privatnog partnerstva će sigurno privući inostrani kapital, jer pruža veću sigurnost uz državu kao partnera.
Najveće investicije u narednom periodu očekuju se u oblasti prerade otpadnih voda i upravljanja komunalnim otpadom.
Kada je u pitanju sistem upravljanja opasnim otpadom koji se mora uspostaviti u nacionalnim okvirima, Trivan je rekao da je u toku razmatranje potencijalne lokacije za izgradnju postrojenja za preradu opasnog otpada u Srbiji, koja bi mogla biti utvrđena već naredne godine.
On je naglasio da lokacija za postrojenje za zbrinjavanje i preradu opasnog otpada mora biti dogovorena u lokalnim zajednicama, i uz puno poštovanje prava građana da odlučuju o ovim pitanjima.
„Srbija godišnje potroši najmanje dvadeset miliona evra na zbrinjavanje opasnog otpada u inostranstvu. Nema razloga da se to ne dešava kod nas. Danas postoje takve tehnologije koje su potpuno bezbedne“ ukazao je Trivan i dodao da se građani mogu osećati mirno i sigurno uz ovakva postrojenja koja neće dodatno zagađivati životnu sredinu, jer se neće dozvoliti da prljave tehnologije uđu u Srbiju.
Kako je zaključio ministar Trivan, za istinske pomake i razvoj u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji potrebno je i dalje razvijati otvoren dijalog uz punopravno učešće svih zainteresovanih strana.
Pored ministra Gorana Trivana, u debati su učestvovali Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Kristina Cvejanov iz Udruženja operatera ambalaže i ambalažnog otpada i Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije.
