U razdoblju od juna do avgusta 2024. godine, Hrvatska se suočila sa izrazitom zavisnosti od uvoza električne energije, pri čemu je ukupan uvoz iznosio 1.316 GWh (24,8 odsto). Ovaj visok nivo uvoza ističe hitnu potrebu za razvojem i implementacijom domaćih obnovljivih izvora energije kako bi se povećala energetska nezavisnost i smanjila potreba za spoljnim izvorima.
Kada saberemo tržišnu vrednost uvezene energije (135 miliona evra) sa tržišnom vrednosti emisija CO2 za termoelektrane na fosilna goriva (44 miliona evra) i tržišnom cenom uvezenih sirovina za iste (110 miliona evra) dolazimo do iznosa od 289 miliona evra koji je Hrvatska ovog leta platila. Taj iznos bio bi dovoljan za izgradnju ključne mrežne infrastrukture koja bi mogla primiti potrebne kapacitete obnovljive energije.
U najnovijem OIEH izveštaju o elektroenergetskim kretanjima za razdoblje jun-avgust 2024. ističe se izrazito visoka potrošnja električne energije, postavljeni su istorijski rekordi na mesečnom nivou, ponajviše zbog visokih temperatura i intenzivne turističke sezone. U nekim danima potrošnja je prelazila 70.000 MWh dnevno (prosek je bio 58,122 MWh za letnje razdoblje), a u julu je za svaki Celzijev stepen iznad proseka dnevna potrošnja rasla za 1.750 MWh. Prema proceni, u Hrvatskoj je instalirano oko 1.200 MW snage klima uređaja i drugih uređaja za hlađenje.
Hoće li Hrvatska konačno iskoristiti potencijal domaćih obnovljivih izvora nakon što je uvoz električne energije dosegao 24,8 odsto tokom leta 2024.?
Pročitajte još:
- Geotermalna energija: budućnost mađarske zelene ekonomije
- Sve više ljudi pronalazi posao u sektoru obnovljivih izvora energije
- Sporazum o strateškoj saradnji sa SAD-om olakšaće zelenu tranziciju
Uvoz u promatranom razdoblju odgovara dodatnoj proizvodnji solarnih elektrana od 2.721 MW koje treba izgraditi što pre kako bi pokrili ovaj manjak u letnjem razdoblju i uvoz sveli na nulu. Već smo takođe isticali kako je trenutno najveća prepreka za razvoj projekata obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj činjenica da HERA (Hrvatska energetska regulatorna agencija) još uvek nije donela odluku o iznosu naknade za priključenje na mrežu, iako je to bila dužna učiniti pre gotovo dve godine. Zbog ovog kašnjenja na čekanju je 45 projekata sa ukupnom snagom od 2.648 MW, za koje je nadležno ministarstvo već izdalo energetska odobrenja, ali se ti projekti ne mogu realizovati.
Elektroenergetska mreža se tako koristi za uvoz umesto za domaću proizvodnju iz obnovljivih izvora.
Iz OIEH izveštaja na kraju se izdvaja podatak kako je Hrvatska 12. avgusta zabeležila najveću proizvodnju solarne energije ikada u jednom danu jer je vedro nebo povećalo zračenje zbog sistema visokog pritiska koji se nalazio preko Hrvatske i neobično suve atmosfere u regionu. Proizvodnja iz solarnih elektrana iznosila je tog dana 4.012 MWh čime je pokriveno 6,5 odsto ukupne potrošnje.
Izvor: OIEH
