Bosna i Hercegovina, kao zemlja u energetskoj tranziciji, suočava se s brojnim izazovima u očuvanju životne sredine. Problem divljih deponija, neadekvatno upravljanje postojećim odlagalištima otpada i izuzetno zagađen vazduh, koji spada među najgore u svetu, samo su deo ekoloških pitanja koja zahtevaju hitnu pažnju. O aktuelnim problemima, postignutom napretku i budućim planovima, razgovarali smo s Nasihom Pozder, federalnom ministarkom životne sredine i turizma.
Šta biste izdvojili kao najvažnije što je urađeno u protekloj godini?
– Primarna funkcija i zadatak ministarstva je da izradi strateške okvire i zakone, koji potom moraju dobiti podršku Vlade i biti izglasani na oba doma Federalnog parlamenta. Zvuči vrlo administrativno, možda i neinteresantno, ali dinamičan je to put i proces, koji podrazumeva analiziranje potreba i stanja, konsultacije sa strukom, privredom, građanima, donosiocima odluka sa svih nivoa, tako da sam na kraju zadovoljna jer smo u protekloj godini uspeli da realizujemo važne, zacrtane ciljeve. Na snagu su stupile Izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode, Izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom, usvojili smo novi zakon o vazduhu, pokrenuli izradu Plana upravljanja otpadom za FBiH i upravo usvojili Uredbu o strateškoj proceni. Ono na šta sam posebno ponosna, sva pomenuta zakonska rešenja su skoro jednoglasno usvojena, uz veliku podršku poslanica i poslanika iz svih stranaka, i pozicije i opozicije. Uverena sam da je razlog tome bila dobra priprema, kao i stalni dijalog s kantonima i drugim nivoima vlasti.
Građani ne smeju gubiti nadu da su promene nabolje moguće. Verujem da jesu, a možda to najbolje vidimo i u turizmu i njegovom razvoju. Protekle godine smo ostvarili najbolje rezultate otkako vodimo statistiku. Kada posmatramo ukupan broj turista za period januar–decembar 2024. u odnosu na isti period 2023, broj dolazaka i noćenja turista povećan je za 12,97 odsto, u odnosu na 2022. za 34,80 odsto i u odnosu na 2019. za 17,62 odsto. U 2024. godini ukupan broj domaćih turista bio je 1.057.782, dok je broj stranih turista iznosio 3.184.520. To su brojevi koji raduju i koji su nam vodilja i za dalje. Protekle godine smo imali tekući i kapitalni transfer za razvoj turizma u iznosu od četiri miliona KM i verujem da su i projekti koji su dobili javni novac doprineli rekordnoj turističkoj sezoni. Pokrenuli smo i proces zaštite planine Prenj, Mokre Megare, a dali smo i doprinos da proglasimo prva zaštićena područja u Posavini, bare Staraču i Tišinu, realizovali brojne aktivnosti u oblasti upravljanja otpadom, tako da je 2024. iz naše vizure bila jako uspešna.
U FOKUSU:
- Ka održivom razvoju i zaštiti prirode
- Plogging – rekreacijom do zdravlja i čistije prirode
- Održivost na zapadnom balkanu: put ka tranziciji
Koji su trenutno glavni problemi u oblasti Vašeg resora?
– Izazova ima. Ne volim da se pozivam na nadležnosti, ali u složenom administrativnom okviru u kakvom mi delujemo, često je to nešto što oduzima vreme i energiju. Upravo iz tih razloga redovno organizujem sastanak i sa resornim kantonalnim ministrima i turizma i životne sredine. Pronađemo način da se mnogi izazovi reše i to je, kako sam već rekla, i pomoglo da donesemo nekoliko važnih zakonskih rešenja u prvoj polovini mandata. Poslednji koordinacioni sastanak s ministrima turizma imali smo krajem godine i tu smo razgovarali i o novom zakonu o turizmu u FBiH.
Imamo jasan plan, hodogram aktivnosti u vezi s ovim zakonskim rešenjem, a nadam se da ćemo u 2025. godini dobiti novi zakon o turizmu.
Brojni su izazovi i u pitanjima zaštite životne sredine, gde divlje deponije predstavljaju velike probleme, uz nerešene imovinsko-pravne, administrativne, tehničke i druge izazove, pa do toga kako se prilikom donošenja ekoloških dozvola strogo mora voditi računa o zakonskim propisima, o interesima i lokalnih stanovnika i investitora.
Šta podrazumevaju izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom u FBiH?
– Izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom u FBiH odnose se na dva važna pitanja – pitanje rešavanja odlagališta u opštinama i gradovima i operativnog delovanja inspekcije na terenu, kao i krivičnih odredbi za posebne kategorije otpada, poput guma, ulja i slično. Tekst smo uspeli usaglasiti na oba doma i, prema ovom zakonskom rešenju, upravljanje otpadom od sada mogu vršiti odgovarajući opštinski, međuopštinski, gradski i međugradski, kantonalni i međukantonalni, kao i regionalni centri, što dosad nije bio slučaj. Takođe, stvorene su i pravne pretpostavke za pravilnu i potpunu primenu Zakona o upravljanju otpadom u praksi, te usklađivanje sa zakonodavstvom EU. Naime, preciznije se uređuje pitanje odlagališta otpada, a koje će biti detaljno definisano u provedbenom aktu čija se izrada očekuje. Takođe, Izmene i dopune definišu i iznose novčanih kazni prema težini učinjenog prekršaja za posebne kategorije otpada, što do sada nije bilo prepoznato u zakonu. U ovom trenutku radimo na potpuno novom zakonu, sveobuhvatnom i, rekla bih, hrabro postavljenom u smislu preispitivanja dosadašnjih praksi u upravljanju otpadom. Već krajem ovog meseca Prednacrt ovog zakona trebalo bi da bude na javnom uvidu, pa se nadamo konkretnim predlozima i dobrim sugestijama.
Intervju vodila: Jasna Dragojević
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA
