Čovečanstvo godišnje u atmosferu emituje oko 30 do 40 milijardi tona gasova staklene bašte i ugljen dioksida. Ako se ovim tempom nastavi, atmosfera će se toliko zagrejati da će život koji sada vodimo biti onemogućen. Postavlja se pitanje šta uraditi?
Većina naučnika se slaže da nam je potreban način da „zarobimo“ ugljen dioksid iz atmosfere. Jedna od ideja jeste da se posadi velika količina drveća. Drveće koristi ugljen dioksid u procesu fotosinteze i ispušta kiseonik.
Ali, skorašnja istraživanja indikuju da jednostavno nismo u mogućnosti da posadimo toliko drveća koje bi uspelo da ukloni sav potrebni ugljen dioksid iz atmosfere. Ovo takođe znači da ova taktika nije dovoljno dobra kako bismo postigli ciljeve propisane Pariskim sporazumom.
Kada bismo pošumili čitavu teritoriju Amerike uspeli bismo da eliminišemo samo 10% ugljen dioksida koje godišnje ispuštamo u atmosferu. Na planeti Zemlji jednostavno nema dovoljno prostora za sve farme potrebne da se proizvede hrana da nahrani čitavu populaciju i da podrži potreban broj drveća. Drugim rečima nedostatak hrane bi postao još veći problem kada bismo se koristili ovom taktikom, stoga čovečanstvo pod hitno treba da iznađe i implementira efikasnije rešenje za globalno zagrevanje.
Milan Zlatanović
