termoelektrane
Podeli
Energetski skener Srbije
Ukoliko bismo energetski sistem Srbije stavili na skener, videli bismo da su gotovo sva energetska postrojenja koja proizvode struju, greju nas i hlade, starija od 30 godina. Neko je pre 50 i 60 godina mislio na nas, tada buduće generacije,…
Koji najavljeni energetski projekti bi trebalo Srbiji da obezbede sigurnu energiju?
Generacije koje su stvarale i radile od 50-ih do 90-ih godina postavile su čvrste energetske temelje zahvaljujući kojima smo mogli više od 30 godina da ne ulažemo u ovaj sektor. Međutim, sve manje uglja, ali i globalni zahtevi da se…
Montiran prvi vetrogenerator u VE „Kostolac“
Prvi vetrogenerator je uspešno postavljen u okviru vetroparka „Kostolac“. U zavisnosti od meteoroloških uslova, planira se nastavak radova na instalaciji preostalih stubova. Ukupan kapacitet vetroparka iznosiće 66 MW, zahvaljujući dvadeset vetrogeneratora, svaki sa pojedinačnom snagom od 3,3 MW. Pored vetrogeneratora,…
Usvojena Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine
Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da je usvojena Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine. Jedna od mera Strategije odnosi se na povećanje proizvodnje električne energije iz domaćih elektrana čemu će doprineti izgradnja…
Blok 3 termoelektrane u Kostolcu donosiće sedam odsto više struje
Novi kostolački Blok 3 od proleća je u probnom radu, a juče je Vlada Srbije odobrila EPS-u da ga preuzme od kineskog CMEK-a. Gradnja Bloka 3 koštala je više od 600 miliona dolara i predstavlja prvo novo proizvodno postrojenje u…
Grejna sezona i zagađenje – da li je moguć čistiji vazduh u Beogradu
Vazduh u Beogradu je prethodnih dana bio zagađen, a prestonica svake jeseni i zime muku muči sa individualnim ložištima, kojih u gradu ima više od 300.000. Jasmina Madžgalj iz Sekreterijata za zaštitu životne sredine napominje da je buđenje svesti građana…
Građanska participacija u energetskoj tranziciji: ka pravednom i inkluzivnom društvu
Klimatske promene utiču na sve ljude na planeti, ali su najosetljiviji oni koji snose najmanju odgovornost za njihovo izazivanje. Ove ranjive i marginalizovane grupe, uključujući ekonomski i socijalno najugroženije, često nemaju dovoljno resursa i kapaciteta da se nose sa posledicama…