Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) organizovao je konferenciju „Nuklearna sigurnost danas – Nuklearna energija i tehnologija, mogućnosti i rešenja“.
Tom prilikom je direktor Slađan Velinov izjavio da Direktorat kroz mehanizme saradnje sa evropskom komisijom i Međunarodnom agencijom za atomsku energiju ulaže značajne napore da podigne nivo spremnosti za delovanje u slučaju vanrednog događaja kao i da poveća kapacitete za ranu najavu radijacionog ili nuklearnog akcidenta.
„U prilogu ovome govori i uspešno učešće Direktorata i drugih institucija Republike Srbije na međunarodnoj vežbi Convex-3 u oktobru ove godine tokom koje je simuliran akcident na nuklearnoj elektrani u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Rezultati ove vežbe pokazali su da naša država raspolaže adekvatnim merama za odgovor u slučaju jednog ovakvog događaja bilo gde u svetu“, istakao je Velinov.
Na prvom panelu „Nuklearna energija – danas i sutra“ govorili su Jan Haverkamp, viši stručnjak za nuklearnu energiju i energetsku politiku pri Svetskom informativnom servisu za energiju (WISE) i Greenpeace Holandija, a suosnivač je i potpredsednik Nuclear Transparency Watch, dr Jonathan Cobb, viši menadžer za komunikacije pri Svetskoj nuklearnoj Asocijaciji (WNA) i dr Michel Berthelemy, analitičar nuklearne energije pri Organizaciji za saradnju i razvoj – Agencija za nuklearnu energiju (OECD-NEA).
Jan Haverkamp je tokom panela naveo „Nuklearna energija je industrija u opadanju. Trenutno u EU postoji 105 nuklearnih reaktora, a 114 van Evrope, od kojih će 57 verovatno biti zatvoreno u nadolazećim decenijama. Trenutno se četiri reaktora u EU i tri van Evrope nalaze u fazi izgradnje. Ovo znači da će se u narednih 10 godina evropska mreža nuklearnih elektrana smanjiti za više od 25 odsto u odnosu na trenutni broj. Moja procena je da će nekih pet reaktora i dalje biti operativno 2050. godine. To znači da je ova grana privrede u ozbiljnim problemima“.
Pročitajte još:
On je dodao i to da se budućnost Srbije zasniva na većoj energetskoj efikasnosti u ogromnom obnovljivom potencijalu i prelasku na održive industrijske prakse u oblasti poljoprivrede i mobilnosti, a ne u nuklearnoj energiji.
Viši menadžer za komunikacije pri Svetskoj nuklearnoj Asocijaciji (WNA) dr Jonathan Cobb pojasnio je da je njegova vizija budućnosti ona u kojoj se nadograđujemo na već potvrđene mogućnosti nuklearne energije kao ključne tehnologije i jednog primera iz širokog spektra čistih niskougljeničnih tehnologija, ne samo za potrebe proizvodnje električne energije, već i u cilju ostvarivanja nulte neto emisije u velikom broju ljudskih aktivnosti.
Istakao je da ukupno, 395 GW iz nuklearnih kapaciteta obezbeđuje više od 2500 TWh struje na godišnjem nivou čime se ispunjava više od 10 odsto svetskih potreba za električnom energijom. Još jedna korist nuklearne energije u poređenju sa drugim niskougljeničnim opcijama je ta što se njome obezbeđuje pouzdanija proizvodnja električne energije, nego u slučaju drugih niskougljeničnih opcija.
„Iako aktivni reaktori imaju značajnu ulogu, biće potrebni i novi kako bi se zamenila fosilna goriva i ispunile rastuće potrebe za električnom energijom. Prema tome, kako bi se ovim efikasno doprinelo rešavanju problema klimatskih promena, stopa izgradnje mora da se poveća u budućnosti“, istakao je Jonathan Cobb.
Analitičar nuklearne energije pri Organizaciji za saradnju i razvoj – Agencija za nuklearnu energiju dr Michel Berthelemy, naveo je da postoji sve veći prostor za nuklearnu energiju da doprinese ciljevima Pariskog sporazuma.
„Ključna poruka o postojećim nuklearnim kapacitetima na osnovu naše saradnje sa Međunarodnom agencijom za energetiku jeste da je ovo daleko najkonkuretnije niskougljenično rešenje koje zemlje imaju na raspolaganju kada upravljaju postojećim nuklearnim kapacitetima“.
Dodao je i to da će se nuklearna energija utrostručiti do 2050. godine i da će se time izbeći više od 87 gigatona kumulativnih emisija u periodu do 2050. godine. Što je veliki doprinos nuklearne energije do 2050.
U okviru konferencije „Nuklearna sigurnost danas“ organizovan je panel „Nuklearne tehnologije u službi zaštite životne sredine“ na kome govore predstavnici Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču Celina I Horak i Marc Metian. A na poslednjem panelu „Nikola Tesla i rendgenski zraci“ govoriće Branimir Jovanović, pomoćnik direktora Muzeja Nikole Tesle i Michael Pravica sa Univerziteta u Nevadi, dok će Jelena Jovanović Simić, viši kustos Muzeja nauke i tehnike predstaviti izložbu „Razvoj i primena rendgenske tehnologije kod Srba – od Tesle i Pupina do danas“.
Izvor: SRBATOM