Švedska vlada nedavno je otkazala 13 projekata vetroelektrane na moru, navodeći vojne brige kao razlog. Ova odluka protresla je energetski sektor, naročito zbog zatvaranja velikog dela Baltičkog mora za razvoj energije vetra. Iznenada zaustavljeni projekte bili su kapaciteta od skoro 32 GW. Odluka o otkazivanju projekata osim što je imala veliki uticaj na investitore, u velikoj meri utiče na stanje energetike Švedske i postizanju klimatskih ciljeva.
Ukinuti projekti, trebali su da budu potencijalno udvostručenje trenutnih kapaciteta za proizvodnju električne energije u ovoj skandinavskoj zemlji. Iako je većina projekata još uvek bila u ranoj fazi razvoja, njihovo otkazivanje znači gubitak kapaciteta u obnovljivoj energiji, ali i u privatnim investicijama koje su mogle porasti za nekoliko desetina milijardi evra.
Vetroenergija Švedske stagnira uprkos tome što ima široku obalu duž Baltičkog mora, i njeni kapaciteti vetra na moru iznose samo 0,2 GW, dok Danska, daleko manja zemlja, raspolaže sa 2,6 GW, što zapravo naglašava sporost Švedske u usvajanju vetroenergije koja bi zbog klimatskih uslova mogla da bude izuzetno značajna komponenta energetike, kako se navodi na sajtu WindEurope.
Pročitajte još:
- EU Fond za inovacije podržava razvoj tehnologije u oblasti energije vetra
- Rumunija – plan za razvoj energije vetra
- Akcioni plan Nemačke: zaštita evropske vetroenergetske industrije
Za razliku od Švedske, druge zemlje Baltičkog mora nastojale su da pomire zabrinutosti podsticanjem saradnje između vojske i industrije vetra, dok je Švedska zbog bezbednosti donela drugačiju odluku.
Zemlje poput Poljske gledaju na priobalne vetroelektrane kao na stratešku imovinu koja može poboljšati sposobnosti vojnog nadzora ugradnjom radarskih sistema, čime se jačaju njihove odbrambene operacije, navodi se takođe na sajtu.
Dok Švedska preispituje svoje strategije, šira evropska zajednica nastavlja da prati i uspostavlja ravnotežu između nacionalne bezbednosti i održivog energetskog razvoja.
Energetski portal
