Sve veća potrošnja data centara otvara i pitanje njihovog preseljenja u orbitu

Data centri su već postali deo savremene digitalne infrastrukture, ali njihov rast otvara pitanje koliko će energije biti potrebno za rad u narednim decenijama. Pritisak njihove sve veće rasprostranjenosti mogao bi da postane još veći, zbog čega se u visokotehnološkim krugovima razmatra čak i mogućnost da se deo budućih data centara jednom premesti u orbitu.

Iako deluje kao naučna fantastika, određene grupacije razmišljaju na ovu temu, s obzirom na to da se i veštačka inteligencija unapređuje iz dana u dan. Prema novom izveštaju kompanije Wood Mackenzie, naredna generacija AI agenata mogla bi po jednom zadatku da troši između 10.000 i 40.000 puta više računarske snage nego današnji čet-botovi. AI agenti su još napredniji sistemi veštačke inteligencije koji osim što odgovaraju na pitanja, dodatno povezuju informacije i izvršavaju zadatke u više koraka. Upravo zbog toga zahtevaju veće kapacitete, a samim tim i više vode za hlađenje i više energije.

Prema podacima konsultantske kompanije Wood Mackenzie, globalna potrošnja električne energije u data centrima u 2026. godini iznosi 460 TWh, što je približno polovini ukupne godišnje proizvodnje električne energije u Japanu. Do 2030. godine ta potrošnja mogla bi da dostigne 1.280 TWh, a do 2040. čak 3.700 TWh, što bi predstavljalo rast od preko 700 odsto u odnosu na sadašnji nivo.

Najveći deo planirane izgradnje data centara odnosi se na Sjedinjene Američke Države i Kinu, koje zajedno čine 78 odsto globalno najavljenih kapaciteta. Ipak, upravo na tim tržištima sve se više osećaju ograničenja. U Sjedinjenim Američkim Državama priključenje na elektroenergetsku mrežu može da traje i do sedam godina, dok se na pojedinu energetsku opremu čeka sve duže.

Pročitajte još:

• EU angažuje do sada najveći broj vatrogasaca i letelica za sezonu šumskih požara
• Gradi li FIFA održivo takmičenje ili daje ekološki autogol?
• U EU pokrenut alat koji će pratiti primenu novih pravila o kvalitetu vazduh

Zbog tih prepreka orbitalni data centri počinju da se pominju kao potencijalna buduća i dugoročna alternativa. U teoriji, data centri u orbiti mogli bi da koriste sunčevu energiju i izbegnu deo problema koji prate izgradnju na Zemlji. Međutim, najveća prepreka prevashodno ostaje cena.

Prema proceni Wood Mackenzie, hipotetički orbitalni data centar snage 1 GW koštao bi oko 170 milijardi američkih dolara – više od tri puta skuplje od izgradnje sličnog data centra na Zemlji. Troškovi lansiranja i satelitske opreme činili bi oko 60 odsto ukupne vrednosti projekta. Stoga, da bi orbitalni data centri postali konkurentni kopnenim alternativama, njihovi troškovi morali bi da se smanje za oko 70 odsto. U izveštaju se navodi da bi to bilo moguće samo ukoliko se nastavi snažan pad troškova svemirskih lansiranja.

Određeni pokazatelji idu u tom pravcu. Broj orbitalnih lansiranja u svetu dostigao je 324 u 2025. godini, što je 25 odsto više nego godinu ranije. Iste godine u orbitu je postavljeno rekordnih 4.517 satelita, od kojih je većina bila u vlasništvu privatnih kompanija.

Naravno, najveća ulaganja u narednim godinama i dalje će se odnositi na data centre na Zemlji, ali data centri u svemiru zato za sada ostaju zanimljiva ideja. Njihova budućnost zavisiće od toga koliko će brzo padati troškovi lansiranja i da li će rast veštačke inteligencije nastaviti da stvara pritisak koji postojeća infrastruktura na Zemlji sve teže može da prati.

Energetski portal